Anđeo čuvar

27

Pomjeram se polako osjecajuci mekano tlo ispod sebe, zasoala sam na podu pored Lava... Brzinski ustajem, zaticem sebe u Lavovoj sobi.

-"Dobro jutro"

Zinem kao ludak, covek je jos sinoc bio jedva ziv, a sad upravo seta bez majice svjeze istusiran pored mene.

-" Ne treba da ustajes Lave"

Strogo kazem, a on svuce peskir sa svojih kukova i legne pored mene

-" Oshecam se bolje Srno,bio sam u mnogo gorim stanjima."

Pribijem se uz njega trudeci se da ga ne povredim kako bih njezno poljubila njegove usne... Nedostajao mi je i to previse.

-" Vidjela sam da si se uselika kod mene"

Nasmijem se ovome.

-" jesam, nisi bio tu 2 meseca pa sam samu sebe pitala hocu li da zivim kod tebe i izgleda da sam pristala"

-"Nedostajala si mi..."

Zanemario je bolove koje osjeca povukao me je u svoj zagrljaj gde pozelim da ostanem zauvijek.

-" Cuo sam da si me cekala i to strpljivo."

-"Htela sam te ubiti jer si rekao 2 dana ces ostati negde... Nisi pominjao da ides u misiju samoubistva"

-"Sada je sve gotovo Srno,mozes da zivis zivot kakav zelis"

Poljubio me onako kako samo on umije... Naravno da se zadrzala maksimalno na njegovim usnama.

-"Moja hrabra cura"

Nasmijem se na ovo, te se odmaknem od njega

-"Mirano naci kuvaricu, smrsao si i moras da jedes da bi vratio stari izgled?"

-"sta ne valjam ovakav?"

Pobuni se

-" i sad si prelep...."

Pokusavam se ispraviti, ali njegove ruke me zarobe ispod njega. Ne govori nista vec svlaci moju majicu i u sledecem potezu sam bez odjece.

-" Jos uvek si slab za ove stvari..."

Kazem i ako sam i vise nego zeljna da ga osjetim. Prepustim se njegovom dodiru koji putuje cijelim mojim tijelom,nakon cega osjetim poljubce. I vise nego njezno ostavljao je poljubce po mom vratu rukama zarobi moje te isprepleta vjesto nase prste. Strpljivo cekam, a on ne zuri.

-"Sanjao sam te gotovo svaki put kad oci zatvorim, i shvatio sam da sve i da ne zelim necu moci da zivim bez tebe ni jedan jebeni dan svog zivota"

Kaze tiho na moje uvo nakon cega konacno ga osjetim. Polako zaboravljam da je povredjen,te se prepustam svojim potrebama i povlacim ga sto blize sebi. Ne zelim da se kontrolisme te ispustim izadh uzivanja sto ga kratko namsije kat okrene moje tijelo. Nadjem se na stomaku dok njegove usne krecu ljubiti moja ramena... Prstom krene duz kicme, a potom cijelom tezinom padne na mene zakucavajuci se. Rukama guzvam posteljinu i prepustam se svemu sto radi.

-" Zelim jos..."

Govorio je,dok se blago odmice,drzao me na kratkom povodcu i mislim da mi to nije smetalo. Okrenem se prem njemu,a zelja da dominiram drugo pomuvreme me poplavi. Osjecam preko njega bez imalo stida,dok on zabaca glavu i prepusta se meni.

(***)

Spavao je pored mene okrenut ledjima. Kako pokusam zaspati tako shvatam da sam ga mogla izgubiti. Tek sam ga upoznala,tek je poceo da se otvara prema meni nismo uspjeli imati vreme zajedno,sta bi bilo da ga nismo nasli umro bi.Pribijem se uz njega, njezno se igrajuci sa njegovom kosom da ga ne probudim.

-" Zasto places?"

Sanjiv glas me upita, na sta brzinski obrisem suze.

-" Samo sam srecna jer si ziv"

Ne uspjem da slazem

-"Nisam te povredio?"

-"jesam li ja povredila tebe?"

Pitam saljivo jer sam bila gruba,boze sta mi radi ovaj covek. Natera me da de oslobodim iz zone konfora i trazim vise.

-"Srno?"

Upitno kaze moje ime

-"mmm?"
Okrene se prema meni

-" Hoces li biti moja zena?"

Progutam kneglu u grlu,nakon cega ga ustinem, aon jaukne.

-" Ne spavas... i ozbiljan si..."

-" Ozbiljan sam."

-" Hocu,naravno da hocu."

Uletim u zagrljaj i to prilicno jako ga stisnem

-" I ne misli vise o tome sto se desilo... Zavrsilo se sad sam tu sa tobom..."

(***)
《LAV MILER》

Nadjem se sa Sergiom u kaficu,a on me bratski izgrli. Svi u kaficu su previse srecni jer me vide. Nedostajao sam znaci...

-" Brate..."

Zagrli me snazno,a ja ga odmaknem

-"Sta si poludio, ziv sam i zdrav... Kako je rana?"

-" Ne boli, tvoja devojka zna sta radi sa tim iglama i koncima..."

-"Zaprosio sam Srnu"

Sok koji je pio upravi zavrsi po podu dok me on sokirano gleda.

-"Zaprosio si Srnu stvarno zaprosio?"

-"jos nisam kupio prsten, ali zelim da to uradim sjutra i da napravim neko iznenadjenje sa Zoi i tobom."

-" Ne salis se?"

-" Srna zna ko sam,zna sta sam.. Ne treba da zna moju omiljenu boju i hranu da bi se poznavali..."

Slegnem ramenima, mozda misli da je prerano.

-"Ma ta mala je luda i hrabra. Da si vidjeo kako prijeti pistoljem. Srecan sam zbog vas dvoje ali morace da nauci da puca iz pistolja."