Anđeo čuvar

18

《LAV MILER》

Otisla je da spava dok ja i dalje motam po glavi sta se moglo desiti dodjavola kako su tako brzo shvatili gde je!?

-"Mislim da znaju gde stanujes"

Pogledam u Sergia ispijajuci svoj viski,ocigedno je da imaju neke ljude koji prate svaki pokret. Dobro je da uvek kad idem ostavim obezbedjenje.

-" Ocigledno,planiram da odem na Krim"

Ozbiljno o tome razmisljam tako bi i uhvatili ljude koji krenu za nama... Zastanem u glavi razradjivajuci plan.

-"Danas sam joj rekao da mi je najvrednija u zivotu..."

-"Ma kakve to veze... STA SI!?"

Sergio sokirano pogleda u mene, dok ja pomjeram pogled u stranu. Ne lici na mene ovo, ne smije da se ponovi ovakva glupost. Ja sve drzim pod kontrolom osim svoje glupe osjecanje.

-" Prijatelju ako si ti to rekao onda..."

-" Ja sam rekao... Nece se ponoviti,sad... Imam plan koji cemo sprovesti, treba nam puno municije, par nasih zena i svi ljudi dok putujemo do Krima. Selimo se tamo,a na putu do tamo vecmo da pobijemo sto njih vise mozemo."

-" Shvatio sam, ne moras da objasnjavas..."

Znam da jeste,ovo je najbolji nacin.

-" Samo nece ici po tvom."

Pogledam ga zbunjeno.

-"Ti i Srna idite prvi, mi cemo ih cekati i zavarati... Ti si joj najvazniji i samo je ti uvek mozes zastititi"

(****)

-" Dobro jutro"

Veselo kaze,a ja namrgodjen bacim odjecu na krevet.

-"Za 5 minuta idemo na Krim, spakuj se brzo"

Pogleda prvo u mene,potom u odjecu pitajuci se kakav je ovo sad debil?

-"Zasto idemo?

-"Bez pitanja,imas jos 4 minuta!"

Strog sam,a ona po prvi put bez pitanja krene prema odjeci. Zacudi me iskreno...

-" Spremna sam..."

Uzela je ranac na ledja te joj pridjem i stavim kapu na glavu. Bez reci je krenula za mnom,pokusavam pogledom da uocim bilo koga ali ne uspevam. Sjela je u auto, nakon cega krenemo prema Krimu. Odmakli smo prilicno puno, a Sergio mi salje "zagrizli su mamac"