Anđeo čuvar

11

《LAV MILER》
Zakucam na Larina vrata i brzisnki udjem kad ih otvori. Ni zdravo ni cao vec krenem da je svlacim... Hitno mi treba da se opustim,ni trening nije pomogao danas nije moj dan ocigledno. Mrak u sobi me dodatno inspirise da joj radim razne stvari.

-" Boli me"

Kaze dok ja ne odustajem...

-" Danas sam je mogao izgubiti, danas je mogla umrijeti..."

Ponovim i jos jace se zabijem u nju prazneci se maksimalno.

-" Sta se desava?"

Pita preplaseno dok lezi bez snage na krevet, a ja se obucem brzinski. 5 godina od trena kad sam je sreo sam sebi obecao da necu uprljazi njene sarene boje mojom crnom. Njen zivot je savrsen, moj je sve osim toga i nikad nije smjelo da se sazna da saljem novac sa mog racuna na racun njene tetke... Toliko su daleko isli da su pronasli Srnu.
Sjeo sam za volan i vozio kuci sporije nego inace. Srna ce jedino ostati bezbjedna sa mnom povezuju da mi je vazna. Nikada nije smjelo da se desi nase upoznavanje, a moram joj dati bar neko objasnjenje sa bar malo istine.
Usao sam u stan dok je ona spavala na kaucu u dnevnoj sobi. Hranu nije ni takla.
Podignem je i unesem u jednu od soba ima cvrst san i nije se ni mrdnula od kako je nosim u narucje. Njen miris proljeca me je pratio sve do sobe... Drzim svoje blago u rukama.

(***)

-"Gospodjici se nije dopala hrana"

Ne odgovorim nista vec nastavim da citam danasnje novine. Albanci su ocigledno dobro sve zataskali jer ne uspjevamo da ih pronadjemo.

-"Ko ti je dao pravo da me unosis u krevet!"

Kao zmaj je izjurila iz sobe i krenula da se dere na mene, a kad primjeti da je Darija tu pocne popravljati kosu.

-"Darija, majka jednog od nasih glavnih ljudi je izvrsna kuvarica..."

Kao da je odjednom postala dobrica smanjila je ton

-" Kakva je to majka kad joj je sin drug sa kriminalcem"

Pita na engleski, Rusi ga slabije govore ili cak ne govore u opste pametna je nece da uvredi gospodju da ona to cuje. Skeniram je od glave do pete, a ona sjedne ispred mene.

-"Hocu da idem kod svoje tetke"

-" Mozes pricati i na Ruskom jeziku,Darija je upucena da si kindapovana i da cemo te ubiti ako ne budes slusala..."

Morao sam to reci jer ne smije da mi se priblizi, jer mora prestati da misli o tome kako ce skoro kuci. Ona me preplaseno pogleda trazeci na mom licu bilo kakav znak, a kad ne dobije spustila je pogled

-"Ne plasim te se, da si hteo da me ubijes vec bi to uradio. Od cega me stitis?"

Podigla je pogled prema meni i spojila svoje ruke, strah potiskuje i ocigledno sam izabrao previse hrabru i drsku devojku da zavolim uprkos tome sto sam glavni i sve je po mom ona to uzima zdravo za gotovo. Spojim svoje oci sa njenim, a ona i dalje hrabro gleda u mene.

-"Od Albanske mafije koja je htela da te ubije."

Mrtav sam ozbiljan, a ona krene da se smije.

-" Gospodine Lave ja nikad u zivitu nisam ukrala zvaku, a ne se petljala sa kriminalcima. Ja ni Albanska mafija nemamo nikakvog dodira jedno sa drugim."

Kao da ne znam... Covece treba mi vazduha pod hitno. Njene oci me teraju da je zelim. Sve na njoj me tera da joj pridjem.

-"Doruckuj i odmori"

Kazem kratko i krenem ustati.

-"Ja imam svoj posao,puno bolesne dece kojoj pomazem, molim te da me pustis da idem na posao... Moram i vidjeti tetku ona mi je..."

Prekinem je u njenom osjecajnom izlaganju jer upravo pokusava da me dobije na emocije. Ustanem se i preko stola se pognem prilazeci joj sto vise mogu. Zakucala se u fotelju kako bi se udaljila ali toliko je blizu da sad imam pregled na njene usne, kosu, oci. Toliko je savrsena...

-" Tvoja obaveza je da sjedis ovde i da ne postavljas milion pitanja. Nema rada u bolnici,prijatelja, tetke,fakukteta. Budes li postavljala previse pitanja bicu primoran da ne budem kulturan domacin."

Preplasi je moja strogost, ali nisam ni trepnuo dok sam ovo izgovarao. Nisam srecan sto moras da me se plasis, ali sve dok je tako drzaces me na distanci od sebe.

♡♡♡♡♡♡♡♡♡

Ostavite zvezdicu ❤
Pisite kako vam se cini prica za sad? 🙌😋