Anđeo čuvar

17

Mislila sam da se sali, ali ocigledno nije. Izasla sam iz sobe spremna,a ispred njega na stolu stoji telefon i lap top.

-" Idemo li?"

Sumnjicavo pitam, a on se okrene prema meni.

-" Kad te budem pozvao idemo kucu..."

Pruzio mi je telefon..

-" Imas moj broj... Mozes pozvati tetku ali samo jednom u mesec dana je li to uredu?"

-" Hvala ti..."

Nista ne kaze vec krene vani, on me vozi i kako kaze bice sa Sergiom negde. Jedva sam cekala da vidim Zoi... Skrenuo mi je paznju koliko je opasno da se cujam i vidjam sa prijateljima. Kad parkira auto ispred kafica ne kaze nista vec saceka da izadjem

-"Zoiiiiii"

Uletim u njen zagrljaj, previse srecna sto je vidi..

-" Srnaaa,ne verujem da te oteo savrseni Lav Miler!"

Kaze veselo, da ni ja ne verujem da me je kindapovao decko iz snova isto koliko ne verujem da me juri mafija.

-" Pricaj mi kako se ljubi!"

Kaze veselo...

-" On me cak ni ne posmatra, izbjegava me,ne prica sa mnom. Ludim za njim Zoi. Svaki pogled je sve tezi i tezi da se kontrolisem"

Konacno izdusim i kazem sta mi je na dusi konacno.

-" On je nevjerovatno zgodan,a tek bez majice... Ali apsolutno nista, nista!"

-" Jesi li mu pokazala ikakav znak?"

Zastanem i razmislim dobro.

-" Jesam, nisam... ne znam!"

Izadahnem duboko.

-" Neka on uradi prvi korak!"

Zakljucim svecano

-" I to je tacno..."

-" Rekao mi je da sam devojcica za njega i da ga ne zanimam"

Namrsti se

-" Djubre! Budu drska i po malo mu pokazuj da te zanima i kad to primeti napravi se luda. "

Pogledam u telefon i bilo je kasno. Sto znaci da ce brzo da dodje.

-" Obavezno pozdravi tetku,reci da cu je zvati za 10-tak dana... Dobro mi je i ispunjavaju mi prohteve sve moguce."

-"Ne brini nista, rekla sma ti koliko se Lav brine o njoj. Sve ljude koje znas je zastitio... ocigledno zna sve moguce stvari o tebi."

Namrstim se,istina je da on zna puno stavri i nikad nisam pitala odakle mu sve informacije.

-" Ispitacu to..."

Kazem kroz smeh, a skripa guma se zacuje ispred kafica vise od 7-8 auta se parkira i sve sto uspem da vidim je kako vade puske nakon cega se zacuje paljba,stakla popucaju,ljudi krenu da vrise.. Padam preko Zoi da je ne bi povredili, dok se ispred nas desava uzas. Ljudi su bili ranjavani, vristali su plakali... nije dugo trajalo vec su krenuli da bjeze jer se zacuje vriska i medju tom vriskom i Lavov glas.

-" SRNO!"

Vrisne i nigom razbije vrata zadihano, krenuo je da me trazi pogledom. Ne znam sta se desilo za samo jedan tren ispred nas ali sam nenormalno srecna sto ga vidim

-" Dobro si?Nisi povredjema?

Prilazi trceci meni,nakon cega bivam pribijena u njegov zagrljaj. Nikad me niko tako snazno nije zagrlio. Uzvratim snazno. Dok one ne planira da me pusti i iskreno ni ja ne zelim da pustim njega.

-" Hvala Bogu dobro si"

Rekao je tiho jos snaznije me grleci.

-" nisam se prepala"

Kazem kroz smeh, ocigledno je da sam sve zaboravila sto se desilo,da ne cujem vriske ljudi oko sebe da ne vidim haos samo cinjenicu da sam u njegovom zagrljaju.

-"Vise te nigde ne pustam!"

Strogo kaze.

-" Povezite Zoi momci"

Prosli smo kroz haos,dok drzi nase ruke spojene te se i sirena policija zacuje brzo. Ali ne stignemo da ih vidimo jer smo vec bili daleko od kafica. Osjecam da je preplasen, koliko i ja.

-" Mislio sam da ce ti se nesti desiti, ne bih to sebi orprostio!"

Zaustavlja auto na prosirenju i naslanja glavu na sjediste vidno uznemiren. Jos sam pod utiskom, a on je nervozan,ljut i bijesan.

-" Dobri sam,jesu to Albanci?"

Slegne ramenima, okretajuci se prema meni.

-" Ti si jedino sto mi je vredno u zivotu!"

Stomak trenutno probudi svaki moguci leptiric,to jos postoji u mom tijelu?

-"Nikad me bih pustio da te bilo ko povredi, ni tebe ni bilo koga kog ti volis!"

Spustim pogled jer njegove oci me teraju da zakucam te usne svojim, verujem da bi me odbio i zato sam samo skrenula pogled.

-"Hvala ti za to..."

Izdahnuo je pokusavajuci da smiri svoj strah, to u njemu mi upravo sad dokazuje ono sto je izgovorio.

-" Hocemo li kuci,imamo ananas i jagode..."

Osmjehne se, alo osjehne se covek savrsenog lica se osmehne i postane upravo jos savrseniji. U svom stilu bez reci je okrenuo auto i krenuo prema stanu. REKAO JE DA SAM JEDNO STO MU JE VREDNO U ZIVOTU.