Poslednja suza za nas

1. KIŠA

Prošlost

- Glup auto! Glup kišobran! Glup telefon! Glupo nevreme! – viknem i šutnem u gumu mog automobila koji se pokvario na kiši.

- Au! Au! Au! Au! Au – ako sam slomila palac zapaliću ovaj auto.

Iznervirano krenem da šepam ne znam ni sama kuda, nadajući se da ću možda sresti nekog po ovoj kiši i upitati ga za telefon.

- Da! Kao da neki ludak šeta po ovoj kiši! – izderem se na nebo koje me danas posebno mrzi.

Dok psujem sve živo pored mene je prošao neki besan crveni automobil i okupao me do gole kože.

- Da li me ti to zezaš?!! – obrišem vodu sa lica i nervozno lupim nogom o mokar asfalt što je bila greška jer sam sebe dodatno umokrila i još više povredila palac.

Crveni auto se zaustavlja i spremam se da na njegovog vlasnika prenesem svu svoju frustraciju.

- Jeste li dobro? – tip iz automobila kreće ka meni.

- Izgledam li ti kao da sam dobro? – podignem torbu i mlatnem ga u rame.

- Očigledno nisi. Šta radiš sama na sred puta po ovoj kiši? – pita me.

- Ne znam, bilo mi je dosadno u kući pa sam rešila da izađem i prošetam malo dok kiša pljušti da bi me svakakve budale prskale blatnjavom vodom!

- Zabavna si – nasmešio mi se.

- Da li si ti napušen?

- Ne, ja sam samo srećan. Da li ti je potrebna pomoć?

- Ma ne, odakle ti to? Zar ne vidiš da stojim ovde i preusmeravam saobraćaj! – brecnem se na njega.

- Ok, šta kažeš da te odvezem kući?

- Kažem da je to najmanje što možeš da uradiš nakon što si me okupao – krenem sama ka njegovom automobilu i otvorim glupa vrata.

Sa zadovoljstvom smestim svoje mokro telo na belu kožu.

- Da uključim grejanje? – tip me pita sa osmehom dok briše kosu rukom.

- Da!

- Ok onda.

Osmotrim malo ovog izuzetno veselog tipa koji osim ogromnog osmeha nema atribute koji krase moju vrstu muškaraca. Mršav je, suviše beo, nekako izgleda dečački, ima zube kao bisere, obučen je kao da je napolju plus četrdeset stepeni i zašto se pobogu stalno smeje? Da su ga crtali ne bi bio ovako smešan.

- Pa... koja je tvoja priča? – pita me opušteno.

- Zašto bih ispričala svoju priču totalnom strancu?

- Zato što se voziš u njegovim kolima? Tehnički ovo je auto mog brata ali shvataš poentu.

Namrštim se njegovom osmehu.

- Auto mi se pokravio, baterija na telefonu mi se ispraznila i nemam kišobran.

- Šta? Svi imaju kišobran u autu.

- Ko to svi?

- Pa svi!

- E pa ja nemam!

- Aha, usput ja sam Klaus – govori mi svoje ime.

- Sofi.

- Kao glavni grad Bugarske?