2. AUTOBUS

4.4K 352 17
                                    

Prošlost

- Mama zar si morala svima da kažem da sam dobila otkaz? – ljutim se na moju majku dok razgovaramo telefonom. Ona je kriva što sam od jutros razgovarala sa tatom, sestrom, bratom i dve tetke. Kao da sam izgubila jedan bubreg a ne da sam dobila otkaz.

- Sofi svi želimo da ti pomognemo, angažovani smo i beležimo sve oglase i što je bitnije tražimo veze.

- Nema potrebne jer želim da osnujem sopstvenu reklamnu agenciju.

- Ali... nemaš para.

- Imam nešto i staviću bakinu kuću pod hipoteku da uzmem kredit.

- Ne možeš da staviš bakinu kuću pod hipoteku.

- Nemam drugi izbor.

- Znaš kako ćemo... Hm. Razgovaraću sa tvojim ocem, znaš da planiramo tebi, tvojoj sestri i bratu da ostavimo sve što imamo, možda možemo tebi da damo tvoj deo unapred.

- Daćete mi novac?

- Zašto da ne?

- Cenim to ali nemate toliko.

- Koliko ti uopšte treba da otvoriš agenciju?

- Da otvorim firmu? Da vidimo, da je registrujem, iznajmim veliki prostor, sredim taj prostor, zaposlim radnike, uložim u posao, hm... puno mama.

- Vidim... pa daćemo ti šta imamo.

- Hvala ali želim ovo sama da uradim, ako propadnem otići će moj novac a ne vaš.

- U redu, tvoja odluka.

Čujem zvono na vratima.

- Mama moram da idem.

- U redu, čuvaj se mila.

- Hoću ćao.

Spakujem telefon i krenem da otvorim vrata.

- Klaus – kažem jasno.

- Ćao Sofi, jesi li spremna za današnju avanturu?

- Ti si bio ozbiljan?

- Naravno, ja sam čovek od reči i... – podigao je novine.

- Imam savršene lokacije.

- Samo da uzmem torbu, čekaj ovde.

- Nigde ne idem.

Sakupim sitnice, uzmem tanju jaknu i zaključam vrata.

- Pa... gde ti je auto? – pitam tipa.

- Nemam auto.

- Onaj koji si juče vozio? – podsetim ga.

- Vratio sam ga bratu.

- A moj je na popravku, divno! – iznerviram se.

- Nije nam potreban auto.

- A čime ćemo da obilazimo lokale, genije?

- Ovo je Njujork i bićemo pravi Njujorčani vozićemo se podzemnom železnicom.

- Ja jesam prava Njujorčanka i više volim svoja kola.

- Gde ti je smisao za avanturu? Hajde da uhvatimo bus – hvata me za ruku i zgroženo krećem za njim.

- Vozićemo se autobusom?

- Da, staje nedaleko odavde, moramo požuriti ako mislimo da ga uhvatimo na vreme. Požuri, biće zabavno.

Poslednja suza za nasWhere stories live. Discover now