Poslednja suza za nas

10. PRIPREME

Prošlost

- Umirem – priznam Klausu nakon vođenja ljubavi.

- Ti ćeš umreti u onoj fatnastičnoj fotelji tvoje bake kada budeš imala devedeset godina.

Ustanem i pogledam ga ozbiljno.

- Imam tumor na mozgu. Pripala sam terapiju ali zračenje i lekovi ga nisu smanjili.

- Onda ga operiši.

- Rizično je.

- Svaka operacija je rizična.

- Mogu da izbubim pamćenje, sva sećanja ako preživim.

- Ali preživećeš.

- Ni to nije sigurno.

- Ti si borac Sofi – kaže uvereno.

- Mislim da nisam.

- Pogledaj me – hvata me za bradu.

- Ti si borac. Ti si snažna žena. Ti si... sunce posle kiše. Pobedićeš ovo.

- Nisam uverena, nakon terapije onih šest meseci mi izgledaju primamljivo.

- Kakvih šest meseci?

- Toliko doktori prognoziraju da ću živeti.

- Šta ti želiš? – pita me.

- Želim da živim. Ne želim da umrem – priznam i poljubim ga na kratko.

- Onda odaberi život, bori se.

- Ne znam da li imam snage.

- Ja ću biti tu, uvek ću biti uz tebe.

Krivica me prekrije poput talasa vrućine.

- Povredila sam te. Bila sam gruba prema tebi, ne zaslužujem tvoju ljubaznost.

- Ti imaš moju ljubav a sve ostalo u poređenju sa njom je nebitno. Biću ovde sve dok ti budem bio potreban.

- Potreban si mi, samo o tebi mislim i tvom blesavom osmehu. Da verujem u stvari u koje ti veruješ rekla bih da si moja srodna duša što je glupo jer smo toliko različiti.

- Ili nas upravo te različitosti čine jedinstvenim.

- Ne zaslužujem te.

- Nemoj to da govoriš – kaže mi blago.

- Ja... ne želim da idem na operaciju. Ne želim da te zaboravim.

- Želiš da živiš.

- Ali...

- Ti i ja bićemo ponovo zajedno, obećavam ti.

- Ne možeš to da mi obećaš jer ako odem na operaciju velike su šanse da ću umreti.

- Sofi pogledaj me – hvata me za lice.

- Živećeš, ti ćeš da živiš.

- Ali ja...

- I biću pored tebe. Sofi imaš porodicu i imaš mene, nećeš biti sama.

- U redu operisaću se ali pod jednim uslovom.

- Kojim?

- Ima par dana da razmislim i želim da ih provedem sa tobom, u ovoj kući, u ovom krevetu. Želim da stvorim uspomene.

- Onda stvorimo uspomene.

. . .

Stavranje uspomena sa Klausom je bilo zabavno, dala sam sebi vreme i izbegavala sam sve članove moje porodice, javim se da sam živa i da sam dobro, nije im bilo svejedno ali znaju da mi treba vreme.