Miris mora🔚

14.

Tad smo već bili tamo na plaži.
Mislio sam da će izgledati loše ali ne ovako grozno.

Ja- "Isuse, ti ovo nezaslužuješ, znaš to Martina!"

Rekao sam pa me zagrlila. Iznenadilo me to, uzvratio sam joj zagrljaj i došlo mi je da ju ne pustim više.
Kad je to prekinula obrisala je oči i rekla da ima još pa skinula majcu koju je nosila.

Prsa, trbuh, ruke i leđa, sva je puna masnica od njegovih udaraca. Zaprepastio sam se. Rekla je da ima još pa skinula i te kratke hlače koje je nosila.

Onako od oka dok sam ju sustigao nije mi se činilo tako loše sad...😟

Ja- "On ti nesmije ovo raditi..."

Martina- "Znan."

Rekla je pa zaplakala. Sjeli smo, zagrlio sam ju i pokušao utješiti.

Neko vrijeme je bilo tako onda se smirila i probala ispričati zbog tog ali joj nisam dao.

Ja- "Nema isprika. Ja ću paziti na tebe."

Samo je šutila u mom zagrljaju, onda sam joj rekao da ode u more. Tako je učinila.
Gledao sam ju cijelo vrijeme i pazio na nju. Da živim ovdje nebi se odvajao od nje ona je...kraljica.

Znam da joj je jako teško, u moru je par puta brisala suze dok je plivala do ledine i nazad. Vidio sam to iako bi svaki put zaronila da ne vidim.
Ubija me gledati ju tako tužnu. Još je izudarana, muka mi je kad se sjetim.

Došla je nazad, odmah sam ju zamotao u ručnik i zagrlio dok smo stajali.

Kad smo izašli iz zagrljaja omotala je ručnik oko sebe, bilo je oblačno. Sjeo sam i pozvao ju kod sebe, odbila je pa sam ju ponovno pozvao.

Došla je do mene pa sam ju povukao i stavio sebi u krilo.

Ja- "Opa."

Martina- "Možda bolje da odem."

Ja- "Nemoj." Prislonio sam joj glavu na prsa i čvršće ju zagrlio.

Kad je podignula glavu i pogledala me onim napačenim očima rekao sam gledajući ju.

Ja- "Da bar ovo potraje."

Martina- "Moglo bi."

"Martina!"

Oboje smo pogledali iza nas. Na plažu se spuštao lik naših godina.
Osjetio sam kako joj srce jako lupa, odmah je ustala i zagrnula se da prekrije što više modrica.

"Ko ti je ovo?!"

Pokazao je na mene dok sam i ja ustajao.

Martina- "Šta te briga, ne tiče te se!"

"Tko te to prebio? Boysi, Vinko..."

Martina- "Rekla san da te se ne tiče! Ka te se ticalo nisi bia uzmene...!"

"Sad san ode."

Martina- "Sad želin da odeš."

"Doša san popravit ovo!"

Martina- "Ma bolje mie beztebe! Razumi!"

Ja- "Ajde ostav ju namiru."

Rekao sam i umješao se. Stao sam malo iza nje gledajući ga i prekrižio ruke.

Zamolila me da ih ostavim same. Nisam htio ali sam na kraju tako učinio, od prilike, sakrio sam se da me nevide.

Dugo su razgovarali, plakala je, došlo mi je da ju odem zagrliti, da zna da sam tu za nju. Nisam ih najbolje čuo al mislim da joj je dečko. Na kraju su se zagrlili, nakon jedno 2 i pol sata razgovora.

Kad su se zagrlili pognuo sam glavu i stvarno otišao kući.
Malo sam učio Hrvatski, malo tugovao i tako u krug. Ivan me zvao više puta i nisam mu se javljao. Nisam imao snage ni volje sad za druženje s njim.

Na kraju sam nazvao najboljeg frenda Antonia u San Diego.
Iako je tamo sad noć javio se i razgovarali smo, sve sam mu ispričao što se tiče Martine. Dok me tješio došao je Ivan.
Morao sam mu prekinuti.

Ivan- "Šta e bilo, zoven te, nejavljaš se?"

Ja- "Ma nisan raspoložen. Oprosti."

Ivan- "Zašto nisi?"