Miris mora🔚

22.

Josh Pov.

Nakon još 15 minuta uspio sam ju malo smiriti. Shvatila je da smo zakasnili na bus pa smo oboje požurili na autobusni kolodvor. Po putu je skrivala suze iako sam ih vidio pretvarao sam se da nevidim.

Otišli smo na šaltere rekla mi je da pričakam. Kad je došla dala mi je kartu za Pag i rekla da će tražiti vozača da nas ostavi na kružnom toku.

Dok smo čekali autobus bilo je malo ljudi na kolodvoru, ja sam sjedio ona nije htjela. Rekla je da ide do wc-a i otišla. Znam da je otišla plakati, oči su joj bile pune suza. Nije se vratila poslje 10 minuta pa sam otišao u smjeru u kojem je i ona. Našao sam ju na peronu za vlakove, bila je sama, imala glavu među rukama, polako sam joj prišao i slučajno ju preplašio pa zagrlio.

Rekla je da ga je tu prvi put vidjela. Možda nije bio lutalica nego smo izgubljen preko kolodvora prolazi puno ljudi. Još ga je viđala po gradu danima onda ga je polako uzela.

Kad je to ispričala počela je brisati suze i rekla da ne smijemo zakasniti na ovaj bus pa smo se vratili na peron.

Brzo je nakon toga došao. Ja sam ušao prvi ona je tražila vozača da nas ostavi na kružnom toku. Onda je došla meni i rekla da će tako učiniti. Bili smo sami u busu, nije htjela sjesti do mene nego dva mjesta iza. Rekla mi je da želi malo biti sama, otišla je plakati u tišini tamo iza.

Ja sam se zagledao van potapšala me po ramenu i uplašila malo. Rekla je da brzo silazimo pa da ustanem da dođemo do vozača.

Izašli smo pred kružni tok, on je nastavio mi smo u tišini išli do sela. Samo se čulo njeno teško uzdisanje, znam da joj nije lako. Pored knjižnice je htjela da se rastanemo iako sam joj rekao da ju želim pratit do kuće.

Martina- "To nie pametna idea, pogotovo ne danas."

Ja- "Slušaj on je sigurno bio sretan sa tobon, mislim da bolju vlasnicu nije mogao imati."

Martina- "Fala, al tomi nepomaže."

Ja- "Ako me što trebaš imaš broj i znaš gdje me možeš naći."

Martina- "Fala, vidmose."

Rekla je tužno i samo otišla. Gledao sam za njom pa otišao i ja.

Kad sam došao kući večerao sam i otišao na plažu u sumrak baš da se osvjiežim. Nije mi bilo dosta pa sam ušao u bazen i bio u njemu do kasno. Nije mi se dalo ni učiti Hrvatski danas pa sam otišao u krevet.

Razmišljao sam dali je sad usamljena, jesam li joj potreban ili da ju pustim na miru dok ju ne prođe tuga. Koje riječi da joj dam da joj bude lakše sve što sam do sada učinio i rekao joj ne pomaže. Ne želim da je loše.

Sutra ujutro

Rano sam se probudio, popio kavu, doručkovao i spustio se na plažu.

Zvao sam Ivana koj se nije javio pa prijatelja u San Diego da pričamo, bilo mi je dosadno. Dugo smo pričali kad mi je na plažu došao Ivan pa sam pozdravio prijatelja i rekao mu da ćemo se čut kasnije.

Ivan- "Martina je grozno."

Ja- "Kako misliš?"

Ivan- "Otišla je pokopati pasa, nie rekla di."

Ja- "Pa triba si ju slidit ili ići za njon!"

Ivan- "Šta ja mogu? Nikad ju nisan vidia taku, ni ka je Ajduk izgubia kvalifikacie Lige prvaka ni ka su ugasili NK Zadar. Nikad."

Dosta sam se zabrinuo sad. Ivan je bio jako uplašen, rekao sam mu da ćemo ju potražiti, uzela je mobitel sa sobom, zvat ćemo ju.