Miris mora🔚

16.

Samo sam se nasmijao.

Brzo se vratio pa sam mu rekao kako su me odmjeravali ovi ispred kući. To su mu rođaci. Rekao je ako me taknu da će imat problema.

Smijao sam se u nevjerici kad je došao neki lik i rekao da možemo krenuti.

Otišli smo ispred dvorišt, tamo su bila dva traktora sa prikolicama. U svakom je sjedio čovjek koj ga vozi. Bio je i jedan auto u koj su dečki polako ulazili. U biti Ivan je sve tako rasporedio da smo u jednoj prikolici bili samo ja i on. Kad je došla Martina morala se voziti sa nama, nije bila baš oduševljena al sam mu ja zato zahvalan kao da je bog.

Traktor koj je nas vukao u prikolici krenuo je zadnji. Ivan je izbacio glavu van i cijelim putem tako visio kao da nas ne gleda. Napravio je to zbog mene.

Sjedio sam blizu nje i približio joj se. Nakratko me pogledala pa makla pogled, stavio sam svoju ruku blizu njezine.

Ja- "Uzbuđena si?"

Martina- "Zašto bi bila?"

Ja- "Pa neznan, ja nisan nikad bia..."

Martina- "Nie to ništa posebno, neš ti nipuno radit."

Ostao sam šutjeti. Pomicao sam svoju ruku do njene i brzo sam ju osjetio. Prošao sam svojom rukom preko njene i prepleo nam prste.

Pogledala nam je ruke pa je pogledala u mene i bacila pogled prema Ivanu koj je i dalje gledao van.

Martina- "Nemoj to radit."

Ja- "Trenutno nitko nece vidit."

Martina- "Neide ovo vako."

Ja- "A kako ide? Slušaj sviđaš mi se."

Ostala je šokirana, ništa nije rekla pustio sam joj ruku i na koljenima došao do Ivana.

Martina Pov.

Ovon se nisan nadala. Mislin, vidila san da san mu pomalo draga al ovo nebi nikad pogodla.

Bacli smo se svi naposa, radia je sa Ivanon neko vrime onda otiša prema potoku. Znan da nie iša povudu jer karnistere nie ni pogleda a Ivan nie glup da ga pošalje beznjih.

Ošla san zanjin, nitko me nie vidia, nie ni on. Sia je uz potok uzvodno odmosta i stavia glavu priko kolina.
Došla san, nie me čua i zagrlila ga, pogleda me da vidi tkoe i onda me čvrsto obgrlia.

Ka me pustia sila san krajnjega i okrenila se prema potoku. Okrenia se i on. Mučali smo pa san rekla da idemo prošetat i dala mu ruku da ustane.

Tako smo odali uzvodno, da ostala mi e ruka u njegovoj.

Ja- "I koliko si još ode?"

Josh- "Tjedan dana odprilike."

Nie me ni pogleda dok je govoria.

Ja- "Onda ti moramo ulipšati te dane."

Josh- "Neznan našto misliš."

Ja- "Sutra san uzagrebu nemoš samnon al ako nemaš ništa za radit u ponediljak..."

Josh- "Monday zar ne?"

Ja- "Da."

Josh- "Pa neman nista. Zašto moras ici sutra tamo?"

Ja- "Hajduk igra!"

Josh- "I nebi propustila to zbog mene?"

Ja- "Naravno da nebi, Hajduk isprid svih!"
Bila san jako ponosna dok san to govorla.

Josh- "A sto je u ponediljak?"

Ja- "Ništa mislila san ako oćeš da odemo dograda, da negledaš samo selo."

Josh- "Neznam ja ni selo kamoli grad."

Ja- "Zato iden satobon. Da te proveden."

Josh- "Aha...onda moze."

Ja- "Želiš ić?"

Josh- "Da ako ti ides."

Pogleda me pa smo se nasmiali. Sia je pod jedno drvo kraj potoka i naslonia se pa reka da sidnen ija. Nakon kratkog natezanja sila san mu između nogu i naslonla se nanjega a on je stavia ruke oko mog struka i glavu na moe rame.

Ja- "Danas ima party u Beach baru, oćeš ić samnon?"

Josh- "Neznan."

Ja- "Šta neznaš, sad ka oću se potrudit ti si odusta."

Josh- "Pa necu ti smetat. Nemoras ti nista sto nezelis."