Miris mora🔚

18.

Večerao sam i družio se sa svojima poslije sam u sobi učio Hrvatski.

Znam da je neki party u selu ali mi se nije išlo, umoran sam.

Najiskrenije želio bi da bude moja, da joj mogu reći koliko sam zapravo zaljubljen u nju, želim ju spasiti od onog čovjeka i biti samo njen, da joj dajem slatke nadimke i grlim ju 24 sata.
Ali znam da je to sve gotovo nemoguće, nemogu živjeti ovdje, ona nemože tamo kod mene. Još sam kratko tu...

Sutradan

Kasno sam se probudio. Toliko kasno da sam ručao umjesto doručkovao haha.

Nešto poslije toga otišao sam na plažu, znam da je Martina sigurno već otišla na tu utakmicu. Izlazeći iz dvorišta naletio sam na Ivana, rekao je da je krenuo k meni.

Pitao sam ga kako to da ne radi pa se nasmijao i rekao da sam prespavao cijelu njegovu smjenu. I Martina je radila jutarnju, nedavno su krenuli.

Otišli smo na plažu, učio sam. Sad kad nje nema moram pronaći zanimaciju.

Ja- "U koliko je sati to danas?"

Ivan- "U devet inešto."

Ja- "Gledat ces?"

Ivan- "Pa oću, toe najveći Hrvatski derbi bit će zanimljivo."

Ja- "Aha..."

Ivan- "Dođi iti samnon."

Ja- "Ma neznan ja ništa o ton."

Ivan- "Nie bitno, malo se druži sanama."

Ja- "Doc cu onda."

Ivan- "Teb se ona stvarno sviđa?" Rekao je malo kasnije.

Ja- "Da."

Ivan- "Ja se nadan da san van juče pomoga."

Ja- "Jesi, nikad nisan bio sretniji."

Ivan- "Drago mie. Mislin da oboe to zaslužujete."

Ja- "El imala ona decka prie?"

Ivan- "Je, al vidiš nie potrajalo."

Ja- "Ostavia ju je?"

Ivan- "Nie, ona je njih ostavla. Zbog Hajduka iZadra."

Ja- "Wow."

Ivan- "Nemoj joj reć da znaš oto."

Ja- "Nebrini necu."

Ivan- "Dobro."

Bili smo na plaži još sat vremena pa mi je rekao da dođem u kafić preko puta njegovog u 21h.
Tako sam napravio, bio je tamo unutra za jednim stolom odmah mi je mahnuo.

Ja- "Koliko ljudi još treba doći?"

Ivan- "Svi smo tu, sad ću ti pokazati kako se uživa."

Sat vremena kasnije

Ivan se smije jer je igrač protivničkog tima dobio crveni karton pred istek prvog poluvremena. Sad je poluvrijeme.

Protivnička ekipa imala je svoju bakljadu, svi su se smijali kako ih je malo, kako su jadni, ja ništa ne komentiram da nebi nešto krivo rekao.

Za šankom stoje jaki opasni dečki, oni su najglasniji, odmah iza njih za stolovima smo ja i Ivan pa ovi sličniji nama i iza uza zid starci. Djeca se igraju loptom vani i dvoje ih gleda kroz prozor pa prenosi događaje na utakmici ostalima.

Ispred nas je oko 15 praznih čaša Karlovačko pive. Ja sam popio 3 Ivan se sad već ubio i jako naživcirao. Kad im je protivnički klub zabio u 13 minuti mislim svi su se derali, psovali i bili jako ljuti mislio sam da će se poubijati.
Onda je njihov klub zabio i vikali su i slavili od sreće.

Čekamo drugo poluvrijeme, kažu da su Martina i njezini na zapadu, a te tribine se ne pokazuju.

Za vrijeme drugog poluvremena prvo što se dogodilo zabili su im još jedan gol. Svi su podivljali, jedan čovjek za šankom razbio je čašu, okrenuo sam se prema starcima oni su bili jako nezadovoljni kao i djeca vani. Napetost je rasla, Ivan je gubio kontrolu nad sobom, ponjela ga je situacija. Svašta se događalo.

Brzo su zabili za ponovno izjednačenje, svi su skakali od sreće, nisu mogli doći sebi od veselja tako da je Ivan i ovaj put ustao. Prodružio se onima za šankom i stvarno je bilo dosta glasno.

Nakon toga u 86 minuti zabili su za 3-2.