5. Lekcija

737 27 0
                                    

Đina

Ustajem polako iz kreveta i sabiram utiske od sinoć. Odakle mu toliko smelosti da tako nešto traži od mene, a nismo bili u kontaktu toliko godina. Jako me je uvredio kada je rekao da će me finansijski podržati. Kao da sam ja neka stvar koju može da kupi.

-Ustala si. Jesi gladna? - moja mama je baš raspoložena za razgovor. Vidim to po njenom izrazu lica. Ovo moram da joj ispričam.

-Ma nisam, skroz sam izgubila apetit.

-Zašto? Šta je bilo sinoć? - promenila je izraz lica.

-Ne znam kako ovo da ti kažem...

-Pa kaži dete, što si tako neraspoložena?

-Rekao mi je da hoće da me oženi, ali iz koristi -izbacila sam to iz sebe, posle kratke pauze.

-Tako odjednom ti je rekao? -postavila je pitanje, ali nije bila skoro uopšte iznenađena, čudno..

-Pa pričali smo mi o nekim nebitnim temama i onda mi je to rekao..

-Kako iz koristi, ne razumem?

-Ja njemu glumim savršenu ženicu tri meseca, da bi on dobio ostatak firme u Lokarnu koju mu je Miodrag prepisao. A on meni posle toga obezbedi stan, posao i finansijsku pomoć. - ovo je primila stvarno dobro.

-Pa..to zapravo..- ona zna za ovo?!

-Nemoj mi reći da znaš za ovo i da podržavaš tu ideju?! - povisila sam ton.

-Đina ćerko, samo ću ti reći da razmisliš o tome. On je dobar momak i ne bi ti to predložio da situacija nije alarmantna. - znala sam da njih dvoje mute nešto.

-Da razmislim? - iznervirano sam rekla

-Slušaj me dobro. Ja sam ceo svoj život uložila u tebe i tvoju braću, ti to vrlo dobro znaš. Svašta sam pretrpela dok sam vas školovala, prvenstveno mislim na maltretiranje od strane tvog oca. Uspela si da završiš fakultet, bila si najbolji student u klasi, a sada te tek čeka borba. Budi realna, živimo u Srbiji. Posao nećeš naći tako lako, mučićeš se kao mrav, a ja to neću moći da podnesem, jer ne mogu da ti pomognem. Nemam novca da ti otvorim privatni kabinet, a od tvog oca nikad nismo imali vajdu. - slušajući ovo, zaplakala sam, jer znam da je sve istina.
-Ponavljam ti, Andrej je dobar dečko, poznajem ga od malena, zajedno ste odrasli. Ne bi ti on učinio ništa nažao.
Moj ti je predlog da prihvatiš njegovu ponudu, nemoj biti tako ponosna. Vrlo dobro znam šta si pomislila kada ti je ispričao ceo plan. Budi ta tri meseca s njim u braku, papire ćeš dobiti, postaćeš državljanin Švajcarske, imaćeš posao, stan. Zar se takva ponuda odbija? Tamo će tvoje znanje više ceniti, nego ovde.
Na tebi je da odlučiš, a ovo je moje mišljenje. Nemoj mi posle reći da se kaješ, jer nam Bog ovakve prilike da samo jednom u životu, a kada taj voz prođe, ne vraća se više.
Neću da te teram na nešto što ne želiš, ali razmišljaj racionalnije. - klimnula sam glavom očima punih suza. Gorka istina.

-Ja danas popodne idem u Beograd. Moram da završim neku papirologiju oko primanja diplome. Biću sama sa svojim mislima, pa ću razmisliti.

-Nemoj da se ljutiš na mene..- rekla je to pomalo tužno .

-Mama, ne ljutim se, znam da mi misliš dobro. - zagrlila sam je.
-Idem ja da spakujem neke stvarčice.

***

Andrej

Ono sinoć uopšte nije prošlo kako treba. Ipak, pretpostavljao sam da će ona onako reagovati. Bila je jako fina i kulturna. Paaa, bila je takva, dok joj nisam saopštio ono što sam imao na umu. Tvrd je orah i jako je ponosna. Moraću da popričam sa Snežom. Ona je divna žena i mnogo voli svoju decu. Kada sam bio mali, smatrao sam je drugom majkom, jer sam tada živeo sa bakom i dekom u Srbiji. Nikad me nije odvajala od svoje dece i to joj neću zaboraviti.
Telefon mi je zazvonio i vidim poznato ime na ekranu.

Ljubav i mržnja |završena|Où les histoires vivent. Découvrez maintenant