Ljubav i mržnja |završena|

11. Formalnost kažeš?

Andrej

Ona ima tako mekanu i glatku kožu, poput svile. Jedva sam zaustavio sebe da joj tu spavaćicu ne pocepam u paramparčad i uzmem je celu tog momenta. Zapravo, zaustavio me je njen uplašeni pogled, ne bi trebalo da me se plaši. Nežan sam.  Doduše, možda se iza ovog izbegavanja krije nešto više, ali ne želim da zalazim u to, jer ako budem zašao, vrlo lako će mi ući pod kožu...a to je poslednja stvar koja mi sada treba.
Ona u meni budi toliku požudu, da nekad ne znam kako bih se nosio s njom. Vreme će pokazati...

***

Prošlo je pet dana od našeg dolaska u Lokarno. Đina se odlično privikava na okolinu. Učenje italijanskog joj, takođe, odlično ide, ma pravi poliglota. Jako je inteligentna i oštroumna.

Dan venčanja je prošao dobro. Potpuno formalno. Tome je prisustvovao mali broj ljudi. Lorenco i njegova devojka Ketrin, to su bili naši svedoci, Marina i Nenad. Đinina porodica nije mogla da dođe, nažalost. Ali dobro, ipak ovo nije pravi brak... Ispotpisivali smo te papire i ta, nazovi svečanost, je bila završena.

-Paa, sada si oženjen čovek, moraš da paziš šta radiš - rekao mi je Lorenco i čestitao Đini i meni.

-Da, da, tako je. Sada su mi neke stvari zabranjene - šalim se sa mojim najboljim drugom, a aludirao sam na predbračni ugovor. Đina me je samo odmerila pogledom, naravno da sam to rekao da bi ona čula. Obožavam da je bockam i nerviram. Izgleda da nam je to zajedničko, jer i ona to često radi meni.

Sledećih par dana sam proveo radeći u firmi. Imalo je dosta posla, nisam mislio da ću se toliko zadržati u potrazi za nevestom.
Ugovarao sam sastanke, otkazivao ih, ma ludnica. Srećom, imam odličnu sekretaricu, koja mi baš pomaže. Par puta smo imali odnose, ali to je valjda normalno za šefa i sekretaricu, zar ne? Njoj ne bi smetalo ni sada, kada sam oženjen, ali ja ne želim, držim se ugovora.

Posle još jednog napornog dana, došao sam kući. Već na ulazu, čula se neka muzika i to baš glasna. Prošao sam kroz salon, nije bilo nikoga. Penjem se žurno na sprat i imam šta da vidim.
Đina je u kratkom topiću koji joj otkriva ravan stomak i u baš uskim helankama. Znao sam da trenira, ali nisam znao da ovako top izgleda.
Svetla su bila prigušena, a u pozadini se čula pesma "Moja malena".
Uz taj latino ritam, uvijala je kukovima i rukama i izvijala leđa. Kao da je od gume. Osećao sam se kao da gledam neku profesionalnu latino igračicu, koja je na kastingu za neki spot. Ona mene uopšte ne primećuje, kao da nisam tu i drago mi je zbog toga. Voleo bih što duže da je gledam dok ovako zanosno i bezobrazno uvija kukovima. Od te pomisli, osetio sam da me drugar steže, bokserice će mi pući.. Nisam mogao da izdržim da joj ne priđem, mami me svojom pojavom.
Polako sam joj prilazio s leđa i nežno uhvatio za stomak. Uplašila se, ovo je bio neočekivano.

-Ne plaši se, to sam samo ja - rekao sam šapatom i nežno sam pravio kružiće na njenom stomaku. Umirila se kada me je ugledala.
-Nisam imao pojma da ovako dobro znaš da plešeš, svaki put me sve više i više iznenađuješ - pričao sam joj na uho, pribijen uz nju maksimalno, toliko da sam osetio pulsiranje moje muškosti na njenoj dobro izvajanoj zadnjici.

-Znojava sam - rekla je pomalo zadihano.

-Ne smeta mi - kažem istinu i utisnem strastven poljubac u predelu njenog vrata. Moram je imati, poludeću.
Okrećem je prema sebi i pohotno ljubim njene male usne. Osećaj je predivan.
Ali, ona mi ne uzvraća istom merom. Grči se i pokušava da me odvoji od sebe. Zašto to radi?

-Pusti me, molim te - rekla je kroz polu jecaj. Taj jecaj je odzvanjao mojim ušima. Ne želi me?

-Malena, opusti se - rekao sam dok sam ostavljao svoj dah na njenim usnama. Ali, ona me je uporno odbijala. Tada stanem.