Ljubav i mržnja |završena|

8. Odluka

Đina

Taman kad pomislim da se naš odnos stabilizovao, tu je Andrej da to skroz promeni. Pa ja veće đubre u životu nisam upoznala. On je hodajuća nevolja, blago rečeno. Vrlo dobro zna da jako mrzim kada me neko laže, ali ne, on je morao da glumi svetinju. Kao vratio se kući, vozio je 100km nazad u pola noći, kako da ne..a ja glupača, poverovala mu. Da nije bilo one iritante konobarice, nikad ne bih saznala. Sad bar znam kakav je, na šta je sve spreman i kako da ga provalim kad laže.
Bilo kako bilo, odluka je donesena i potpuno je neopoziva.

-Ne mogu više ovo, moram da se izduvam nekako - rekla sam naglas. Verovatno ću otići u teretanu, znam da treneri drže boks kao vid grupnog treninga, tako da će mi to dobro doći da izbacim negativnu energiju iz sebe.

Obukla sam pink topić i duboke crne helanke.
Nemam milosti kada je ovaj džak u pitanju. Zamišljam da je Andrejeva glava i sa ogromnom silinom udaram. Osećam bol u šakama, ali ne stajem.

-Vou, vou, polako - prekinuo me jedan trener koji radi ovde, baš pozitivan lik.
Ja sam nastavljala da udaram, a on mi je pridržavao džak, da ne bi odleteo.

-Ne bih voleo da sam u njegovoj koži - rekao je Nikola.

-Čijoj koži? - napokon sam stala sa udaranjem i zadihano sam ga pitala.

- Pa obično kad devojke Tako udaraju u džak...- zastao je u pola rečenice, a ja sam upitno podigla obrvu.

-Pa kad tako udarate u džak, onda vas je sto posto neki muškarac iznervirao. Pa zamišljate da ga udarate po glavi, telu, međunožju, sve zavisi...

-Ma otkud tebi to? - baš me je nasmejao.

-Moji su klijenti uglavnom devojke, vremenom sam naučio ponešto o ženskom rodu - oboje smo se nasmejali.
-Samo ti nastavi da udaraš u to što si zamislila, sigurno je zaslužio - namignuo mi je i izašao iz boks sale. Kakav lik.

Posle treninga sam nazvala mamu. Videla sam par propuštenih od nje.

-Kaži mama.

-Gde si ćerko, šta radiš?

-Evo sad sam došla s treninga. Kaži, gde gori?

-Ne znam šta si uradila, ali ovaj se vraća u Lokarno.

-Ma ko se bre vraća? E pa neće moći! Čim prigusti, odmah hoće da pobegne.
-Kad tačno ide?

-Rezervisao je avionsku kartu za prekosutra.

-Ihh kako sve znaš.

-Ajde ajde, ti dođi sutra. Pa mu kaži već jednom šta imaš.

-Važi se, ajde ćao.

Tako znači, bežite gospodine Kolarov.

***

Danas oblačim crnu sako-haljinicu i visoke potpetice. Kosu vezujem u visoki rep i uzimam svoju omiljenu bež Daniele Donati torbicu. Našminkala sam se i stavila tonu parfema. Spremna sam.
Ulazim u auto i nakon sat vremna sam ispred njegove kuće.
Prvo ću završiti posao ovde, pa ću otići kući.
Zvonim na vrata i nameštam se. Naravno, dok sam bila u autu, štrcnula sam još malo parfema, čisto da se oseti.

On otvara vrata i u skroz opuštenom je izdanju. Najobičnija teget majica i sive trenerke.Izgleda savršeno, a tako i miriše, kao i uvek.
Ali, njegov pogled je delovao skroz drugačije. Znam da sam ga iznenadila.

-To si ti? - rekao je upitnim tonom i uvijenim obrvama.

-Glavom i bradom - to rekoh, pa sam još jednom prešla pogledom preko njegove figure.
-Došao je trenutak i ja tebe da vidim u casual izdanju, da ne kažem, kućnom - bocnula sam ga, a ja sam se prisetila one čudne noći kada me je zatekao u svilenoj spavaćici.

-Uđi - rekao je i nasmejao se, verovatno se i on setio.
Kuća je ogromna, ali u potpunom haosu. Znači ozbiljno je shvatio ovo pakovanje.

-Znači bežiš? To je tvoja odluka? - okrenem se ka njemu, prekrstim ruke i podignem bradu. Iako sam na štiklama, opet je dosta viši od mene.

- Nije kao da si mi ostavila drugog izbora - rekao je smrknuto. E pa kad je takav, onda ću još malo da se igram s njim.
Ne komentarišem to što je rekao, već pogledom razgledam po ovom ogromnom salonu.

-Simpatična ti je kuća, pomalo me podseća na tebe - on se namrštio, a ja dodam još - ogromna, a unutra potpuni haos.

-Nije ti bilo dosta što me svaki put, kad se vidimo, polivaš šampanjcem ili vinom, pa si sad još našla da me podjebavaš u rođenoj kući.

-Ispolivam te samo kad me iznerviraš ili kad si kriv - izrebrim ga ovom opaskom.

-Ili kad se ne slažeš s onim što kažem - dopunio me je

-E pa, pošto mi je jedna ptičica rekla da odlaziš , ja došla sam da ti kažem šta imam. A ti ako smeš, skuvaj vrelu kafu, pa okušaj sreću - namignem mu i sednem na dvosed.

- Ma da, taman da me ošuriš. Nisam baš toliki idiot.
-A reči ne moraš da trošiš, već znam odgovor - ma nemaš ti pojma.

-Ne zanima me šta ti znaš, ja sam došla da ti kažem, a ti da me saslušaš.

-Izvolite, onda, gospođice Milošević, slušam Vas, počnite sa izlaganjem - baš je simpatičan kad misli da zna nešto, a ustvari nema pojma ni o čemu. Slatkiš mali.

- Hvala gospodine Kolarov.
Elem, odluku sam donela posle dugog razmišljanja, kalkulisanja, posle mišljenja i dosta saveta meni dragih ljudi.
Pristajem da se udam za tebe i budem u tom fiktivnom braku tri meseca - Andrej me gleda kao da se pokojni Miodrag stvorio ispred njega.

-Da, dobro si čuo i nemoj da me gledaš tako bledo, plašiš me - na licu mu se pojavio ogroman osmeh i taman kad je krenuo da širi ruke, da me zagrli, ja sam ga zaustavila. Najbolje bi bilo da s ovim čovekom ostanem na distanci, od sad i u buduće.

-Hvala ti, mnogo - rekao je ljubazno, kada je shvatio da ne želim da imamo nikakav fizički kontakt.

-Pre svega, ovo sam uradila iz interesa, to treba da ti bude jasno. Ja pomognem tebi, ti pomogneš meni. Ono što si obećao, ispunićeš.
Sve zasluge bi trebalo da pripišeš Sneži, da nije bilo nje, nikad ne bih pristala.Takođe, imam neke svoje uslove koje bih volela da poštuješ.

-To je normalno, imam i ja svoje. Tako da, pre nego što sklopimo brak, potpisaćemo predbračni ugovor.

-Odlična ideja - složim se s njim i krenem :
-Prvo pravilo, dok si sa mnom u braku, nema drugih žena, znači ne možeš da ideš redom i jebeš šta stigneš.

-Ali ja imam potrebe!

-Ne zanimaju me tvoje potrebe, suzdržavaj se - iznervirano mu odbrusim

-Onda to važi i za tebe, znači nema drugih muškaraca. Pa ćemo videti ko duže izdrži bez "potreba" - prekrstio je ruke i vragolasto se osmehnuo, vidi ti njega što je bezobrazan.

-Ma nemoj. Jel se ti to možda ne slažeš s ovim?

- Nisam oduševljen, ali pristajem. Nemam snage da se svađam i ubeđujem s tobom - složio se prvi put sa mnom. Onda smo nastavili sa izlaganjem svojih uslova, da bismo kasnije došli do konačnog stanja.

- U Švajcarsku putujemo sledeće nedelje, do tad spremi potrebnu papirologiju za građansko venčanje. Italijanski ćeš tamo početi da učiš, ja ću ti pomoći koliko mi vreme dozvoljava, ali ćeš svejedno raditi sa nekim profesorom. Onda ćeš početi da radiš u firmi kao advokat, a za dalje ćemo se dogovoriti

-Okej - složila sam se s njim

Do kraja večeri smo pričali o nekim neobaveznim stvarima. Nas dvoje smo spremili večeru i kasnije jeli.
Po prvi put da smo zajedno na jednom mestu, a da se ne svađamo i ne provociramo jedno drugo.
Videćemo šta će od ovoga biti.