Ljubav i mržnja |završena|

7. Mamuran

Andrej

Naravno da me je izbacila iz stana. Zar sam stvarno mislio da ću večeras prespavati kod nje?
Sada je 23:48. Sreća pa je leto i noći nisu toliko hladne, ali mi stvarno ne pada na pamet da vozim 100km nazad, pa sutra ponovo da se vraćam.
Razmišljam šta ću...
Ova Zvezdara mi je uvek išla na živce.  Sve je nekako natrpano, prebukirano, a da ne pominjem saobraćajne gužve u popodnevnom špicu, pritom otežavajuću okolnost predstavljaju mnogobrojne uzbrdice i nizbrdice. Haos!
Kada malo bolje osmotrim okolinu, za oko mi padnu par zgrada koje me neodoljivo podsećaju na mesta gde sam ranije kad-kad  odlazio kod svojih drugarica.
Iako imam alkohol u krvi, dobro raspoznajem stvari, a i nisam toliko popio, ako ćemo iskreno. Možda pola flaše votke.
Najzad, proradio mi je mozak. Ovde živi Anja, moja stara poznanica. Koliko se sećam, ona je radila u nekom noćnom klubu kao konobarica ili striptizeta...nemam pojma.
Njen broj sam davno obrisao, mislio sam da mi nikada više neće trebati. Tako da, idem pravo kod nje u stan, pa šta bude. U najgorem mogućem slučaju, spavaću u autu.

Čoveče, posle toliko godina, ovde se ništa nije menjalo, zgrada je potpuno ista. Ona je na drugom spratu i penjem se stepenicama, jer lift ne radi, naravno.
Nekako sam uspeo da dođem do gore i ispred sebe vidim dvoje vrata. Na jednim piše "Jovanović" , a na drugim piše "Petrović". E, jebiga sad, kako se ona beše preziva, zaboravio sam.
Premotavam film u glavi, ali nema šanse da se setim..toliko o mom dobrom pamćenju, izgleda da je počelo žešće da me hvata.
Ništa, pozvoniću na ovim gde piše "Jovanović" . Sad kad mi bude izašla neka bakica...

Na moju ogromu sreću, Anja je bila kući. Nešto mi je pričala, ali se nisam trudio da je slušam. Zar ona nije bila plavuša? Preispitujem sebe po ko zna koji put.
Nosila je svilenu spavaćicu sa tankim bretelicama.
Šta je sa ženama i tim svilenim spavaćicama, je l' to neki novi trend? Tada sam se setio Đine... Uhhhh kako je njoj dobro stajala. Nisam mogao da odolim, pa sam ukrao taj polu-poljubac sa njenih usana. Čini mi se, da sam je malo jače stegao oko struka i da sam nastavio da je ljubim, svršio bih posle par trenutaka. Kriziram.

Misli mi raščisti gola Anja, koja mi je već skinula jaknu i majicu i sada prelazi na moje pantalone. Bože, kada i kako se to desilo? Ne mogu sada da razmišljam o Đini, sutra ćemo pričati, zaboravi sada na nju, govorim sebi.

Anja je bila vredna, skinula mi je i pantalone i sada me vodi ka spavaćoj sobi.

-Idem po kondom - rekao sam tiho. Uzeo sam jaknu i izvadio pakovanje, a onda zatvorio vrata spavaće sobe...

***

Jebote, pola jedan je...glava me užasno boli. Gde sam to ja?
Trepnem par puta i dobro protrljam oči, a u krevetu nema nikoga sem mene . Poslednje čega se sećam je da sam bio sa Anjom, a daaa, ovo je njen stan. Dobro, to smo raščistili.
Osvrćem se oko sebe i zovem je, ona se ne odaziva. Ma kao da je bitno...

U kuhinji sam pronašao panadol, pa dobro , poslužiće.
Uzimam telefon i kucam Đini poruku, kad i gde ćemo se naći. Odgovorila mi je da dodjem po nju za oko dva sata, pa ćemo zajedno u neki restoran. Složio sam se.

-Treba mi tuširanje - kažem naglas. Hladna voda baš prija, totalno mi je ohladila ovu usijanu glavu. Verovatno se ništa od ovoga ne bi desilo, da nisam malo popio...
Đina nikako ne sme da sazna šta sam uradio sinoć, onda mogu slobodno da pakujem kofere i idem nazad u Lokarno. Ma slagaću je, nema mi druge...

Ponovo proveram telefon. Stigla mi je poruka sa nepoznatog broja.

"Aki, dušo, ključevi od stana su ti na polici u hodniku. Kada budeš otišao, zaključaj i ostavi ih u saksiji pored ulaznih vrata. Ja sam otišla na posao. Cmokić " - to je Anja.