Đina je skatka brineta veselog duha. Završava diplomske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kao jako strastvena i uporna devojka sa željom da postane ugledni advokat, ona kalkuliše, vaga i u životu sve planira sve do najsitnijeg detalja.
Sve n...
Osećam kako sunce polako izlazi. Kako topli jutarnji zraci prolaze kroz staklo i nežno mi miluju lice. Osećam njegove snažne ruke kako me potpuno obuhvataju i stežu još jače kad god pokušam da se odmaknem. Osećam njegov miris koji tako prija mojim čulima. Osećam kako mi pramenovi njegove guste kose padaju na lice. Osećam toplinu njegovog tela. Osećam, osećam...kao da sam u raju. Plašim se da otvorim oči, da se razbudim i rasanim. Mislim se, možda će sve ovo prohujati kao letnji jutarnji lahor.
Sinoć sam mu se potpuno predala. Tvrđavu koju sam tako dugo i strpljivo gradila i podizala oko svog srca, on je sinoć uništio. Nisam uspela da se oduprem eksploziji emocija. Sa svakim novim poljupcem, sa svakim novim dodirom, rušio je bedem po bedem sve dok tu tvrđavu nije sravnio sa zemljom, a moje srce je ostalo samo i nezaštićeno. Sinoć nisam razmišljala glavom. Sinoć sam bila rob svojih osećanja, koja sam tako dugo tajila i krila. Krila sam ih čak i od sebe, u nekom majušnom kutku svog srca, za koji nisam ni znala da postoji. Sinoć sam pokrenula lavinu svojih osećanja i nisam marila za sutra, za budućnost, za sledeće dane. To "sutra" više nije budućnost, već sadašnjost i moram priznati, bojim je se. Bojim se da se moje najgore noćne more ne pretvore u stvarnost.
Pokušavam da ga odvojim od sebe, ali mi ne uspeva. Polako uzimam njegovu ruku koja je počinovala na mom stomaku i pomeram je u stranu. Taman kad sam pomislila da je misija "nečujno se izvući iz kreveta" uspela, čujem njegov usnuli glas. Super, probudio se. Šta sad??
-Gde si ti to krenula? - ponovo me je povukao za stomak i vratio u krevet, tako da su nam lica jedna naspram drugog.
-Pa, već je 8:15, moramo na posao - rekla sam tiho, a on me je zbunjeno gledao. Podigao se na jednu ruku i gledao me odozgo.
-Ma kakav posao? Rano je još - rekao je nasmejano i nežno me poljubio. Njegove mekane usne su bile u prvom planu, nisam mogla da sklonim pogled s njih kada se za trenutak odvojio od mene. Morala sam prstom da pređem preko njih, a on je taj prst uvukao u usta i zasisao. Ovo ga je baš zabavljalo. Primetio je kako ga gledam, pa me je ponovo poljubio, duže, slađe, nežnije nego prošli put.
- Lako je tebi da pričaš, ti si direktor, ni ne moraš da dođeš, a meni je ovo drugi radni dan - kažem kako bih sklonila misli.
-A ti si direktorova žena, tako da je to isto-rekao je veselo i obrušio se na mene, grleći me.
-Andrej, ne mogu da dišem, težak si - slažem. On blago ustane i položi čelo na moje.
-Žao mi je, nećeš me se otarasiti - delom prihvatim ovo što je rekao. Ostaću s njim u krevetu još par minuta, ali stvarno moramo na posao. Nije u redu prema ostalim kolegama, ja sam na potpuno istom nivou kao oni. Poljubim ga i mazim po kosi, dok on uživa kao malo dete. Ova strana njega mi je do sada bila potpuno nepoznata.
- Koja si ti mazulja. Ni jedna devojka ti nije ravna - kažem posle nekog vremena.
-Jaoo, ko mi kaže - ustane s mene i ugrize se za usnu.
-Bolje bi ti bilo da se obučeš, inače idem bez tebe.
-Vidi ti nju, već si počela da zapovedaš - privuče me u zagljaj i ljubi u čelo. Nagovarao me je da odemo na zajedničko tuširanje, ali ja sam se izvukla i rekla da moram da spremim doručak.
Dok se on tuširao, na brzinu sam ispržila lokume, dobro je što sam testo pripremila od sinoć. Setila sam se da nam je to mama često pravila, kada smo bili deca. Malo je reći da se oduševio mom kulinarskom umeću. Zajedno smo doručkovali, zajedno išli na posao.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
