Ljubav i mržnja |završena|

13. Partners in crime

Đina

Koktel mi je u glavi. Smišljam sto mogućih scenarija, ali je ishod uglavnom sličan. Ako ih budem uhvatila na delu, njemu ću da otfikarim alat, a njoj ću počupati kosu. To je bar lako.
Teži deo posla je, kako da pronađem klub u kom će se naći? Možda Đovani zna nešto o tom "poslu" sa Rusima.

-Halooo

-Ćao slatkice moja. Šta radiš? - javlja se vrlo brzo.

-Evo ništa, razmišljam.

-A, o čemu to?

-Pa...Mislim da me muž vara. To jest, mislim da će me prevariti.

-Ma to baš ne liči na njega - rekao je sarkastično
-A kako si ti to zaključila?

-Pa treba da se nađe sa nekom Ruskinjom. Da možda ne znaš nešto o tome, jer je to valjda poslovni sastanak?

-Aamm...Uff rekao mi je da ti ništa ne pričam, ali...
Uskoro treba da se nađe sa nekom ruskom kompanijom kako bismo videli na čemu smo s njima. Ta kompanija je na našoj listi mogućih sponzora i priča se da raspolažu ogromnim svotama novca. E sad, ja ne znam kada, gde i sa kim će se naš Lepotan naći, ne znam ni da li je glavni muškarac ili žena - tako znači. Ne razumem zašto mi nije rekao. Pa ja sam sada pravnik, pomogla bih mu oko svega toga...

-Žensko je..zove se Vanja. Zato se i brinem.
A kako bih ja mogla da saznam gde će se oni sastati?

-Ide i Lorenco s njim. Jedino  da pitaš njegovu devojku, možda ona nešto zna.

-Hvala ti mnogo.

-Ajde, ljubim te cmok, cmok. I obavezno da mi javiš šta se dogodilo!

-Ne brini  ništa - prekidam vezu.

Tako znači i Lorenco ide s tobom, a meni ni reči o ovome. Čim mi nije rekao, sto posto ima nešto na umu s njom. Kako da ne, posao je samo izgovor.
Ništa, jedino mi preostaje da pozovem Ketrin. Nadam se da ona zna nešto. Mene je našao da pravi budalom...

-Halo - zovem

-Ejj kumice, gde si? - veselo me pozdravila.

-Evo me kući. Tii?

-U autu sam, vraćam se iz prodavnice.

-Aa super. Nego, htela sam nešto da te pitam.

-Reci slobodno - okupirala sam njemu pažnju.

-Andrej i Lorenco treba uskoro da se nađu s nekim Rusima u nekom klubu. Da ti možda dečko nije nešto pričao o tome?

-Aaamm, mislim da jeste. Danas smo se čuli  i rekao mi je da ćemo morati da otkažemo večeru za dvoje, jer sutra uveče ima neki sastanak. Pomenuo je da Andrej ide s njim.

-To je to. Je l' znaš gde ?

-Nemam pojma, ali pitaću ga.  Je l' postoji neki problem?

-Sestro slatka, ne pitaj me ništa. Ajde navrati do mene, pa ću ti ispričati.

-Važi, evo tu sam za deset minuta.

Ketrin je došla i ja sam joj ispričala kako sam saznala za sve. I u njoj se probudila neka sumnja. Pozvala je dečka i izokola ga ispitala o tom sastanku. Pomenuo joj je klub "Cittadela".  Ja sam ga odmah pronašla u mapama i sačuvala lokaciju. Tako.

-Znači, zove se Vanja?

-Jeste.

-Da čujem, šta si smislila?

-Ja moram da odem tamo, a ti ćeš mi pomoći. Ideš sa mnom.

-Kakav je plan?

-Za početak, otići ćemo u tržni centar da kupimo perike i još neke stvarčice... - uredno je saslušala moj plan i složila se, pomoći će mi.
Sutradan smo otišle do obližnjeg tržnog centra, pokupovale potrepštine i vratile se svaka svojoj kući. U klub idemo taksijem oko 21:00.
Stvari sam sakrila u svojoj sobi, tamo Andrej retko kad ulazi.
Kad sam već kod njega...Moram nekako da mu skrenem pažnju.
Sišla sam dole i potražila ga.