Moje sve Završena

Četvrto poglavlje

Kod kuće
Jurim auto putem Beograd - Niš, brzinom koja uveliko prelazi ograničenje, čuje se samo brujanje motora, a radio vrti stihove moje omiljene pesme, tiho pevušim i pokušavam da se psihički pripremim za susret sa decom i Leonom.

To all the things I lost on you,
Oh,oh,
Tell me are they lost on you,
Oh,oh,
Just that you could cut me
loose
After everything I've lost on you
Is that lost on you?

Volim brzu voznju, opušta me. Vozim već nekoliko sati, rado bih se zaustavila i popila kafu ali nestrpljiva sam da što pre stignem i zagrlim svoju decu.
Biće ovo teška godina za sve nas, znam ,odnos između Leona i mene  je  komplikovan. Jedan mali deo mene želi da zaboravi sve ružno među nama
i nastavi kao da se ništa nije desilo, a drugi bi  rado da ga ostavi i izbaci iz života jednom za sva vremena. Lako bi bilo da nema dece i da smo sami ali nismo.
Duša me boli kada pomislim na njih,
zar moja deca da žive u razorenoj i rasparčanoj porodici,
zar oni da budu deca koja provode jedan vikend kod tate, a drugi kod mame.
Teško mi je i da mislim o tome, a kamoli da budem ja ta koja će sve da pokrene.
Moram naći način kako da živimo zajedno, a da to ne bude pogubno ni za decu ni za mene, da ponovo budemo  porodica. A kako nemam blagog pojma, pustiću za sada da se stvari spontano odvijaju.
Ulazim u kuću mojih roditelja čujem smeh i viku. Prilazim vratima i posmatram.
" Bako,bako hoću  još jednu palačinku!", dovikuje  Max.
" Hoću i ja, hoću i ja", podiže Dora dva prsta kao u školi.
" Ali ja sam prvi tražio "buni se Max! " Bako, bako ja prvi!"
Ustaje sa stolice i nosi prazan tanjir, a Dora juri za njim takođe sa praznim tanjrom.
" Može li i meni jedna"? pitam i smejem se!
" Mama, mama stigla si!" povikaše radosno i  potrčaše  mi oboje u zagrljaj.
" Ljubavi moje mnogo ste mi nedostajali!"
Grlimo se i ljubimo kao da se nismo videli sto godina, a ne pet dana. " Nedostajala si nam mama, kaže Max puno ,puno baš."
" I vi ste meni nedostajali." Snažno ih grlim ,ne mogu da ih pustim.
" Dobro mama, ugušićeš nas !"žali se Dora ali ne pušta me iz zagrljaja.
" Deco, stižu palačinke! "Donosi baka pun tanjir slasnih palačinki i stavlja ih na sto.
" Jee, hajde mama da jedemo", vuku me za ruku 
" Mnogo su lepe ".
" Zdravo mama" cmoknem je u obraz i sedam za sto.
" Ćao Anči ,kako si putovala? "
" Super, nije bilo gužve, uzimam palačinku, mm obožavam tvoje palačinke pričam punih usta i ispuštam zvukove zadovoljstva. "
" Nisi  vozila brzo ?"zabrinuto će mama
"Ma jok, znaš ti mene !"smeškam se i ne gledam u nju, pravim se da sam zauzeta jelom.
" Znam, sine znam, zato i pita!", mazi me po glavi kao malo dete.
" Nemoj da brineš, pažljiva sam. "
" Važi, kako ti kažeš ,ali uloga majke je da stalno brine", smeška se i gleda prvo u u moju dečicu a njene unuke,a onda u mene,"Uostalom kako bi ti  to mogla  da znaš! "
" Ha,ha,mami! "
" Mi ćemo uskoro da krenemo, čula sam se sa Leonom deca imaju neku rođendansku žurku kod drugara iz komšiluka pa moram da ih vozim u igraonicu". Objašnjavam i trljam kružno slepočnice ,boli me glava od sinoćne terevenke ali ne žalim se.
" A gde je Leon ?"pita mama "Nije dolazio ovde samo je jednom zvao,kaže da je u nekoj frci.Bio je baš nervozan. "
" Ma opet ima neko vanredno vikend dežurstvo",pravdam ga ,a ne znam zašto.
" Preteruje sa poslom kao i uvek. "
Nikada se roditeljima nisam žalila na moj bračni život i probleme sa Leonom, tako da su u blagom neznanju, znaju da je ponekad nezgodan za saradnju I da mnogo radi ali nemaju pojma koliko mi je u stvari teško.
" Šta ćeš ,bolje da si se udala za radnika, nego za nekog neradnika." kaže utešno moja mama.
Aha i lažljivca i kurvara nabrajam u sebi,I manipulatora…
" U pravu si" nasmešim se šta ću drugo, " Hajde deco da se spakujete idemo kući  ".
" Jel moramo,mama možemo li još malo da ostanemo" pita Dora?
" Možete ali onda da javim Marku da ne dolazite na žurku", prepredeno pitam a znam odgovor.
" Žurka, žurka idemo na žurku !"veseli se Max ,bako doći ćemo mi opet kod tebe.
" Dobro bakina srećo, hajde sada da vam pomognem oko pakovanja. "
" Ti sedi i popi kafu, dok mi završimo, izgledaš kao "Čovek" kome bi prijala jaka doza kofeinskog napitka. "
" Važi, samo požurite,žurka počinje u šest,a sada je pola pet. "
Dolazimo u stan, vidi se iz aviona da u njemu niko nije boravio, sve je onako kako sam  ostavila. Svaka stvar je na istom mestu, verovatno je sve vreme bio kod nje.
Ovaj put ne osećam toliki bol i ljutnju, recimo da sam trenutno u šoku opterećena sopstvenom preljubom,pa ne mogu da se bavim suprugovom.
Kakav smo postali par, gospode bože,da ne poželis ni najgorem neprijatelju. Onda pogledam u Doru i Maxa i vidim kako su srećni i zadovoljni ,pa  zaboravim na svoju bedu. 
Odložimo kofere u hodnik i počnemo pripremu za parti.