Moje sve Završena

Petnaesto poglavlje

Damir

Radujem se svadbi kao da se ja ženim, a znam i zašto, posle dugih mesec dana  videću Anju.
Ispoštovao sam dogovor, nisam je zvao ni uznemiravao, dobila je vreme da sredi porodičnu situaciju. Mnogo mi nedostaje, uzbuđen sam kao momak pred prvi sastanak.
Dogovor je da pokupim Marka i Ljilju. Vozim ih direktno pred crkvu. Svadba je u Beogradu, tako su odlučili iako su se roditelji žestoko protivili. Želeli su da bude u Raškoj. Oni nisu hteli ni da čuju za to.  Sve su sami organizovali, prevoz za goste iz rodnog mesta, prenoćište. Broj zvanica nije veliki, prijatelji i rodbina. 
Parkiram auto pred crkvom,vidim da nismo prvi. Prepoznajem Markove i Ljiljine roditelje. Tražim A ju ali je ne vidim još uvek.
" Hajde kumovi jeste li spremni? Stigli smo? "
" Jesmo kume, nego šta! "
" Znaš li koliko dugo čekam ovaj dan, a sada kada je došao nikako da prođe. Marka je očigledno uhvatila  nervoza čim se žali.
" Ne pričaj gluposti ljubavi, nego izlazi iz auta! Nećemo se  valjda venčati u autu! " Smeje se Ljjilja. Uvek spremna za provod i zabavu.
Izdaleka posmatram ljude oko sebe, svi su doterani, uzbuđeni. Najzad ugledam Anju, stoji u društvu devojčice u ljubičastoj haljini. Nešto joj objašnjava, malo dalje od njih je dečak.  Cupka s noge na nogu, vidi se da mu je dosadno.
To su njena deca, liče na nju i da ne liče način na koji ih gleda i kako im se obraća bi je odao, mnogo je ljubavi i privrženosti u tom pogledu. Tako je lepa, nosi crnu haljinu, stoji joj kao salivena. Gutam je pogledom, moram da  kontrolišem nagon da je ne  zgrabim i poljubim pred svima..Da pokažem svima da je moja i ničija.
Prilazi joj visok muškarac u smokingu, šapuće joj nešto i pažljivo je gleda. Probode me u grudima, skoro da sam krenuo prema njoj kada mi se upali lampica u glavi.
Jebote, shvatim, to je Leon, ona nije sama sa decom, došli su svi zajedno kao porodica. Jebote, izgleda  je ipak sredila porodičnu situaciju ali ne kako sam se ja nadao i želeo.
Kao da mi je neko zabio nož u srce, gledam ih zajedno zaista su savršeni, prava mala srećna porodica, ko sam jebote ja da to kvarim. Ne mogu da dišem, ruši se sve u meni.
Iz prikrajka je pomno pratim, pozdravlja se sa Ljiljom, smeje se. Izgleda srećno i zadovoljno. Zašto i ne bi bila, spasila je brak.  Neprekidno nekog traži pogledom. U blizini je naravno i  Leon.   Razgovora sa Markom.  Prvo moram da se saberem, ne želim da napravim scenu. Pomerim se brzo odatle i prošetam okolo da me niko ne vidi.
Razbio bih nekoga ili nešto toliko sam besan i ljut,steglo me je u grudima, vrti mi se u glavi.  Ne znam šta sam očekivao i čemu sam se nadao. Da ostavi njega zarad mene, upravo to! Znam kako me je gledala, kako je reagovala na moje dodire. Zar je moguće da sam toliko pogrešio?
Jebote Damire, samo preživi današnji dan i ti si car.
Nabacim hladan izraz lica i krenem.
Prilazim Leonu i Marku, kulturno se pozdravim sa seronjom.
Pitamo se za zdravlje, komentarišemo vreme, ma kao najbolji drugovi smo.
Na kratko bacim pogled prema Anji, vidim da me je primetila. Gleda me nežno i milo,   kao da sam joj nedostajao. Spuštam pogled , moram da ostanem pribran ako je odlučila da se pomiri sa suprugom poštujem njenu odluku.
Okrenem glavu od nje i nastavim razgovor.
" Hajde Anjice, Ljiljo!" Pozove ih Marko.
" Vreme je za ulazak. "
Prilazi mi. Drži decu za ruke. Opet me gleda, a u pogledu vidim nežnost, obožavanje, jebi me ako išta razumem.
" Zdravo Damire." Čujem nežni glas. Prođu mi žmarci kroz srce.
" Zdravo Anja!" Spustim pogled ka deci, stidljivo me gledaju, pribili su se uz majku.
" Koga mi to imamo ovde?"  Pažljivo im se obratim.
Mali čovečuljak  mi objasni
" Ja sam Maks, a ovo je moja sestra Dora!"
" A ko si ti? "
Spustim se u čučanj da budemo na istoj visini.
" Ja sam Damir,za prijatelje Dača. "
Gleda me radoznalo,onda pažnju preusmeri na moje tetovaže,oprezno ih dodiruje.
" Šta ti je to? Ko ti je to napisao pita? "
" Mama nam ne dozvoljava da šaramo po sebi, tera nas da se odmah operemo."
Oglasi se slika i prilika majke.
Taman zaustim da im odgovorim preseče me nestrpljivo Leo. Povede decu jer je vreme za ulazak. Mrko me odmerava, kao da me procenjuje, baš čudno.
" Ćao Dačo! Dečicu me veselo pozdrave. Sviđam im se, odmah mi bude mi toplo oko srca ,prvo lepo osećanje od kada sam stigao.
" Spremna." Promuklo joj se obratim,ostao sam bez glasa od tuge i razočaranja.
Preživeo sam nekako obred, svaki put kada se slučajno pogledamo hoću da umrem. Zuri u mene upitno kao da joj nije jasno zašto sam distanciran. Lovi moj pogled,vidim nežnost i pitanje u zelenim očima. Ubi me žena načisto.
Hvala bogu gotovo je,krećemo ka hotelu..
Ne mogu da gledam onog mamlaza kako se mota oko nje, svaki čas je dodirne, nešto joj objasnjava, poludeću od ljubomore i besa koji me sve češće obuzima.
Opet pravim krug po hotelu, ne mogu mirno da sedim,pijem i nalivam se kao nenormalan.
Leon ozbiljan diskutuje nešto sa Markom koji izgleda preneraženo. Čujem ga kako zbunjeno kaže." Čestitam, ha tata po treći put, jebi ga nije lako!
Kao da me je sto gromova udarilo u srce, ostao sam bez vazduha, osećam kako mi se suze skupljaju u uglovima očiju.
Ona je trudna, moja Anja je trudna, odzvanja kao  eho u ludoj glavi. Zar je moguće da sam se tako prevario, da me je tako obradila i preveslala.
Šokiran sam i ubijen, jebo te.
Krenem smušeno ka šanku,potrebno mi je nešto da otupi ovaj probadajući bol koji mi  cepa srce na sitne deliće .
Pijem, a ne osećam žestinu, jedno za drugim.  Cugam kao najgori alkoholičar.
Posle nekoliko žestica jantarne tečnosti, naravno da nisam ublažio bol   ali se probudio nagon pećinskog čoveka skrivenog u meni. Ugledam je kako gracioznim koracima ide prema hodniku koji vodi na drugi kraj bašte.
Bez razmišljanja kao ludak  pojurim  za njom.
Skrivena u senci ogromne dve ogromne dracene  stoji naslonjena na ogradu. Zaustavim dah od prizora ispred mene, bože kako je lepa. Prelazim pogledom po njenim golim leđima, zaobljenoj guzi,osecam kako mi telo bezobrazno reaguje na nju. Zar je moguće da me je samo iskoristila? Bezdušno i bezosećajno.
Zar sam poslužio samo da joj razbijem monotoniju i osvežim brak?
Počnem glasno da aplaudiram.
" Čestitam!"
" Čestitam malena svaka čast!" Aplaudiram, a vrištao bih od muke, Zbunjeno i izgubljeno me gleda,kao da ne zna o čemu pričam. Vešto se pretvara, veštica mala.
" Bravo, Anja,  iznenadila si me,nisam očekivao. "
" Ne razumem!" Muca prepredeno,dokle više mala mislim se.
" Zaista imaš divnu decu, teško mi je umirem, liče na tebe sreća. Muž ti je i dalje seronja. "
Lud sam i ne vidim od besa.
Čujem tiho hvala.
"Dao sam ti mesec dana jebi ga nisam očekivao ,nisam mogao da pretpostavim da ćeš biti tako brza. "
Čudno me gleda,kao da zaista ne razume o čemu pričam. Jebo te Damire nadigrala te je, zaslužila je oskara kako glumi.
Naklonim se drsko i ponovo joj čestitam,a onda  iz sve snage bacim čašu koju sve vreme držim u ruci.
Mrmljam o sadašnjosti koja se mora zakopati duboko u prošlost a samo mislim kako bi bilo da je poljubim.
Želim je kao lud, umirem za njom ne znam kako ću je preživeti, jer proboleti je sigurno neću.  Ljubim je poslednji put, besno ju privlačim sebi, surovo i grubo mrvim joj usne, osećam kako se predaje,veštica lažljiva, zaslužuje onakvog muža. Grubo je ispuštam iz zagrlja i bežim što dalje od nje...
" Zbogom Anja! "
Šta se posle dešavalo ne sećam... Popio sam previše, ne pamtim da sam se toliko ubio ikad.
Kao kroz maglu sećam se da sam pokupio neku top sređenu plavušu, poveo sam je bez mnogo reči prema sobi koju su mi Marko i Ljilja iznajmili kao počasnom gostu. Ni sam ne znam šta sam time hteo da postignem.
Jedva koračam, ona plavuša se kikoće,ne znam valjda sam joj smešan onako ubijen,moram da se naslonim na zid inače ću da padnem. Navalila je na mene ljubi me, drpa.Ne osećam ništa kao da sam pod anestezijom, jebena Anja.
Polako gubim sliku, sve mi se muti. Negde u daljini učini mi se daa čujem Ljiljin glas
" Anja,hajde idemo. "
Otvorim oči na pomen njenog imena,  stoji  onako lepa gleda me samo što ne zaplače.
" Jebi ga dušo! "Ponovo zatvorim oči.
" Nije nam bilo suđeno. "
Ljilja galami,naziva me kretenom.
Koji je njoj kurac? Nisam ja ostao u drugom stanju. Šta li umišlja?
Odgurnem plavušu i otkačim je se nekako,pa izađem na svež vazduh.
Samo  da završi ovo slavlje. Imam utisak da neću dočekati jutro. Svi igraju i vesele se, a meni je kao na sahrani, umro sam ponovo.
Smeje se i peva, kad god je vidim ostanem bez daha. Uputim se ka muzici izvadim bunt zelenih i naručim pesmu.
Jedva su dočekali. "Od kuma za najlepšu kumu!"
Jebi ga nisam mogao da odolim.
Ovo je naša, moja pesma. Priđem joj i privućem je u zagrljaj. Moram da je osetim,moram jače je od mene. Seronja me besno gleda,ha ljubomoran je, i treba da bude.
" Dragi muž ti je ljubomoran!"  Ljuto mrmljam. "Baš me briga i ja sam!"
" Gotovo je Damire, šta koji vrag hoćeš od mene? Jesi li malopre skoro pojebao žensku uza zid?"
" Želeo sam sve, a nisam dobio ništa. "
Ljubim je u obraz, čuo sam samo gotovo je i u pravu je. Šta ja želim? Ona čeka treće dete sa svojim  suprugom. Koji mi  je đavo? Prava sam budala.
Zaljubljena i nepovratno sjebana budala.
Dalje gubim film, rekli su mi da su me odneli pijanog u sobu. Tog dela se ne sećam.

Danima ne izlazim iz stana. Ne odgovaram na pozive, samujem, tugujem, najblaže rečeno umirem.
Dum,dum,  neko kuca na vrata,nemam snage da ustanem. Sinoć sam opet  preterao sa alkoholom.
" Hajde kume, otvaraj ili ćemo provaliti?" Negoduje Marko.
Otkud on?
Jebi ga kum nije dugme, nekako se dovučem do vrata i otvorim.
" Dačo šta je sa tobom?"  Pita me, a ja se držim za glavu jer mi sve odzvanja.
Tise molim te! Ljilja stoji prekrstenih ruku,deluje kao da bi me rascerupala.
Kumo,kako si ,mahnem joj I stropostam se na krevet.
" Marko jesi li dobro,da zovemo hitnu?" Odmahujem rukom ,ali ne primećuje koliko se uplašio. " Ne…dobro sam. "
" Dobro je ljubavi, samo je prepio, pogledaj ove flaše,kao u destileriji. "
" Strašno! "
"Kojim dobrom kume!" Namerno galami,vidi da se stresam na svaki  jači zvuk.
" Dobro je Ljiljo, lakše malo vidiš da je bolan. "
" Vidim ,vidim pitam se zašto?"
Ljuta je nemam pojma zašto.
" Ljiljo ti si nešto ljuta na mene?"
Pitam zbunjeno. " Kako ti je drugarica? Ne hvališ se? "
Ne izdržim pa je upitam za Anju.
" Sram te bilo gade jedan!" Kako si mogao? Onakva žena, a ti dohvatio onu silikonku!"
" Ljiljo ljubavi, u redu je. Nemoj ti da se mesaš."
"Ćuti Marko, ne prekidaj me. Neka ti je kum po sto puta. " Kako si mogao? " Drekne na mene, još ću i batine da dobijem.
" Šta Ljiljo, kako sam mogao šta?"
"Luda ženska glavo, ti si  totalno pobrkala stvari!  Otkud ja krivac? Ja sam slobodan, bez obaveze. Ona ima muža seronju, dvoje divne dečice i treće na putu. "
Zabezeknuta, otvorenih usta zuri u mene?
" Šta pričaš to ludače ludi, koje treće dete? Ti misliš da je Anja trudna. Da li ti je alkohol toliko  isprao mozak pa lupetaš?
Stvarno kume,o čemu pričaš ? Čak me ni Marko ne razume. Ljudi moji šta je ovo danas.
" Stani! Ustajem iznerviran i hodam gore fole po stanu.
" Jesi li Leonu čestitao prinovu?  I još si  mu pri tome  rekao. " Treće dete nije lako, čuo sam dobro.
" Jesam i šta onda? "
" Kako i šta onda?"
" Da li je njegova žena Anja? Jeste."
" Bivša!  Dodaje Ljilja. Ne  obraćam pažnju.
" Imaju li oni dvoje dece?"
" Imaju. "
" Čekaju li treće?"
" Čekaju. "
" Ne čekaju." Opet Ljilja,drži se za glavu i cokce.
" Ludače ludi sve si pogrešno povezao!"
" Joj ljudi ubi me glava, dajte mi neki lek,ništa vas ne razumem."
" I zašto onda piješ?"
Driblame kuma, ne odustaje. Usput otvara torbu i pronalazi neku kesicu, promeša je sa vodom. "Izvoli od ovog će ti biti bolje."
" Slušam kume, što piješ i to sam? Ccc solo drinker, to ništa ne valja."
" Ljiljo ne zajebavaj čoveka! " Štrecnu se Marko, verovatno mu je žao kada me vidi ovakvog.
Ne obraća Ljilja pažnju na njega, nego nastavlja.
" Gde ti je devojka? Zašto si sam?"
" Dobro znaš i što pijem i što sam sam. Uništila me je tvoja draga drugarica. Eto zašto!"
" E, tu te čekam dušice moja. "
" Nije Anja trudna nego Leonova ženska Vesna ,sa njom je varao Anju  godinu dana. "
" Anja je već preko mesec dana razvedena i slobodna žena. "
" Molim?!"
Ne verujem šta mi govori.
" Hoćeš da kažeš da nije trudna i da nije više sa seronjom?" Klimne glavom.
"Ja sam budala! Ljubomorna i nenormalna budala, sve sam pogrešno razumeo, sve sam sjebao!"
Sednem i uhvatim se za glavu i počnem da plačem od muke.
Ljilja i Marko sednu pored mene, puste me da se isplačem, a onda Ljilja spasiteljka moja da predlog.
" Oprostiću ti plavušu, odbiću ti na zaljubljenost. "
" Imas sreće nije ni Anja u mnogo boljem stanju trenutno, samo što ona nema luksuz da pije, mora da vodi računa o deci. "
Žao mi je, stvarno mi je žao. Ja volim Anju, stvarno ja je volim. Prvi put glasno priznam.
" Znam Dačo. Ostaje još da proveriš voli li ona tebe? "
Slušaj imam ideju.  "
"Anja treba da se iseli iz stana i trenutno traži nešto. Mislim da je raspoložena i za gradnju. A ti imaš građevinsku firmu, pa saberi dva i dva. "
"Pomenula mi je da će potražiti savet od Marka ali ne želi da nas uznemirava dok se ne vratimo  sa medenog meseca.
Ja ću joj proslediti adresu, a ti smisli šta ćeš i kako ćeš."
" Dobro! "
Oživeo sam! Nije trudna! Razvela se. Sve je uradila kako smo se dogovorili samo sam ja zajebao.
Jebala me ljubomora i luda glava.