Moje sve Završena

Deseto poglavlje

Beograd
Prošlo je skoro sedam dana otkako sam stigla kući.
Dora je krenula u školu, a Maks u vrtić. Imam neka predavanja koja su mi obavezna  pa sam uglavnom zauzeta pripremama, nemam vremena da mislim o svemu što me je snašlo.
Leona sam videla na kratko,odmah po mom povratku kući, otišao je navodno na neki put. Danas treba da se vrati.
Imam utisak da me izbegava i beži od mene.
Zakazala sam sastanak sa advokatom planiram da pokrenem brakorazvodnu parnicu. Odlučna sam u tome da svoj život dovedem u red. 
Damir je obećao da me neće zvati i uznemiravati dok mu se sama ne javim. Zahvalna sam mu na tome. Potrebno mi je vreme da se sredim i počnem iz početka.
Sama sam u stanu, sedim za stolom za računarom, čujem zveckanje ključeva i zvuk otvaranja vrata. Neko ušao u stan, prepoznajem po glasu da je Leon. Po starom dobrom običaju, razgovara sa nekim preko telefona.
Odlično, vreme je da porazgovaramo, trenutno deca nisu kod kuće.
" Ćao,Anja!"
Prolazi pored mene i nastavlja razgovor.
Sačekam da završi  i primeti me. Međutim samo se presvuče, shvatam da opet negde ide.
" Leo, izlaziš li opet? "
" Da, imam nešto zakazano moram da žurim. "
" Dobro, možes li da odvojiš malo vremena za mene treba da razgovaramo? "
Pokažem mu rukom da sedne, trudim se da ostanem mirna i ne dozvolim da me njegovo ponašanje  isprovocira.
" Ali Anja ovo mi je zaista važno,može li drugi put? " Pokušava da me otkači.
" Ne, biću kratka. Danima nisi kući,razumem radiš ili šta već... Sedi!  Rekoh ti biću kratka. "
Sedne oprezno, nema izbora. Znoji se i gleda nestrpljivo u telefon.
" Dobro reci šta je toliko važno da ne može više da čeka? "
" Leo, biću direktna i ovo što ću ti reći nije ishitreno i preko noći odlučeno." Iznenađeno me pogleda i nalakti se na sto.
" Dakle, ovo pokažem na nas dvoje više ne ide ovako?  "
Odmah me nestrpljivo prekine.
" Anja rekao sam ti da žurim i da nemam vremena, a ti želiš da se svađas i raspravljaš! "
" Ne, naprotiv Leo, ja želim da razgovaramo. "
" Pa evo, razgovaramo, hajde reci šta ti  fali, teško živiš ha? Treba ti još para nemaš dovoljno cipela. Samo reci koliko?"
Vadi novčanik prebire po novcu.
" Evo koliko ti treba reci."
Vređa me njegovo ponašanje ali ne želim da upadnem u klopku i da se raspravljam o glupostima koje izmišlja da ne bih pričali o onom što je zaista važno.
Vidim da ne vredi da objašnjavam pa kažem
" U redu skratiću. Želim razvod.  Ne želim više da živim sa tobom."
Za trenutak stane kao da nije razumeo šta kažem pa nastavi svoju priču.
" Šta pričaš, odakle sad to? Ko ti je opet napunio glavu glupostima? "
" Leo,to je moja definitivna odluka i neću da se predomislim, ono što zahtevam od tebe je da razmislis gde ćeš da živiš. Volela bih za sada da ostanem sa decom ovde, zbog njihovih obaveza i društva.
Mislim da bi im bilo suvišno da moraju još da se sele."
" Pa da ti si sve smislila? Misliš li da to može tako? Da ću ja  tek tako da se složim i podvijenog repa odem samo zato što si ti definitivno odlučila?"
Naruga se mojim rečima i prevrnu očima.
" Slušaj ovo nije od juče i ti to dobro znaš. Nas dvoje već odavno nismo par. Zaboga čovece ti viđaš drugu ženu!"
Gleda me zabezeknuto kao da je to tajna.
" Sve znam i molim te hajde da se ne vređamo već iskreno porazgovaramo šta ćemo da radimo i kako da objasnimo deci da više nećemo da živimo zajedno. "
Uhvatio se za glavu.
" Ne, ne,ja ovo ne mogu da podnesem, ti ćeš mene da ubiješ. Ne, ja ne mogu da se razvedem, misliš li da ćeš moći da živiš bez mene. Ko će tebe  sa dvoje dece? Ostaćeš sama.
" To nije važno i nije tema, budi iskren jednom u životu i uradi ono što je u interesu svih nas. "
" A to je po tebi da se razvedemo? "
" A šta drugo? Koliko mogu da razumem,  ti imaš ozbiljnu vezu sa Vesnom?
Trgne se i kao da bi porekao ali valjda vidi da ne vredi više da laže.
" Pokušali smo i ne ide, hajde da se raziđemo u miru, bez ružnih reči i vređanja. Naše vreme je prošlo, nemoj da bacamo senku na ono što je bilo dobro i lepo. Mi i dalje imamo decu koju treba da vaspitavamo i odgajamo, to što kao par nismo uspeli ne treba da se odrazi na njih. "
" U redu, u redu!"
Skoči kao oparen.
" Moram da razmislim."
Vidno je potresen, mada nije mi do kraja jasno šta ga je tačno potreslo ideja da se razvodi ili činjenica da sam inicijator.
" Leo,nemoj dugo da razmišljas, ja te ne volim više, a znam da ni ti ne voliš mene. Nemoj da pravimo dramu tamo gde je već odavno nema. "
" Idem sada,razgovaraćemo još. "
Ostaje  da sedi, ne pomera se. Nervira me što imam utisak da me nije ozbiljno shvatio. Pa nastavim da objašnjavam .
" Ako ne odeš iz stana za mesec dana, onda ćemo otići mi. "
Ustanem i izađem napolje, potreban mi je hitno svež vazduh.  Tresem se sva, zubi mi cvokoću i udaraju jedni od druge koliko jako drhtim, a nije mi hladno
  Srce mi udara snažno, osećam suze kako se skupljaju u uglovima očiju, besno ih oteram, ne želim da budem slaba. Privodim kraju nešto što sam mislila da će da traje "Dok nas smrt ne rastavi. "
Sedam u obližnji kafić i naručujem nešto toplo da me zgreje iako mi nije hladno.
Znala sam da ovo neće biti lako i ne može, nijedan kraj nije prijatan. Leo  nije prihvatio najbolje, pretpostavljam da mi tek sleduje borba sa njim.