Moje sve Završena

Treće poglavlje

Povratak u realnost

Dani na Kopu su proleteli brže nego što sam mislila. Stojim na recepciji luksuznog hotela i nadam se da
ću uspeti da se odjavim pre nego što Damir primeti da me nema. Srce mi ubrzano lupa ,dlanovi se znoje,
svaki čas se nervozno osvrćem preko ramena.
" Izvolite gospođo Vašu ličnu kartu,nadam se da Vam je boravak u našem hotelu protekao lepo i prijatno. "
" Jeste, zaista jeste odgovaram kurtoazno! "
Nije mi bilo samo ugodno, bilo je ludo, neočekivano i potpuno pogrešno mislim se.
" Želim Vam ugodan put!" nastavlja dobro uvežban tekst ljubazni recepcioner.
" Doviđenja ",kažem  i još jednom pogledam ima li koga da me prati.
Sedam u auto,ubacujem u brzinu i jurim nazad u moju realnost.
Glasno se preslušavam.
" Uradila sam to! Sada je gotovo!"
Prevarila sam ga, prevarila sam supruga prvi put u životu, nije da nije zaslužio. Bez griže savesti i kajanja
provela sam tri noći u krevetu sa potpunim strancem. Duboko i ubrzano dišem,ako ovako nastavim
hiperventiliraću pomislim.
Uzimam telefon i pozivam jedinu osobu koja trenutno može da me umiri, moju mamu. Moram malo da
se smirim,a ona je moj najbolji lek.
" Halo mama! "
" Zdravo Anja! Kako si?
Kako se provodiš?" pita mama razdragano,
Uh lepo,kao nikad u životu mama ali ne smem da ti kažem. Nego nastavljam da pričam.
" Lepo mi je,vreme je predivno ,bazen i hotel su božanstveni."
" Ako dete, odmaraj, sam bog zna koliko ti je odmor potreban . "
" Kako su mi dečica? "
" Odlično,ništa ne brini,uživaju ,odveo ih je deda u park. "
" Duše moje mnogo mi nedostaju! "
" Kada krećeš nazad ?"opušteno me pita .
" Sutra prepodne! "lažem , ne smem ni da joj kažem da sam se već odjavila iz hotela i da se polako se
približavam Raškoj..Samo bi brinula i postavljala nezgodna pitanja.
Zašto krećem ranije,da se nešto nije dogodilo...???
" Dobro mami, ljubi mi dečicu pa se uskoro vidimo! "
" Ćao dušo ,vidimo se ! "
" O bože, šta sam uradila, "šapućem kao da neko može da me čuje.
"Ti Anja definitivno nisi normalna, kada bi Leon saznao, uh, ne smem ni da mislim ....Leon neće saznati, bar ne još uvek."
Pričam sama sa sobom i pokušavam da se smirim.
Nema razloga za brigu ,Damir ne zna ništa o meni, šta radim ,odakle sam, zna samo moje ime i da sam
"Pomalo" udata žena, jebi ga burmu nikada ne skidam, nisam imala razlog za to.
Nije baš ostavio utisak da mu smeta što sam zauzeta, a ni ja nisam mnogo komentarisala prsten koji blješti
na mojoj desnoj ruci.
To je to, desilo se, iznenada i neplanirano, nema razloga za paniku,moralo je negde da eskalira toliko
nezadovoljstvo i nesreća u kojoj živim već godinama. Nije mi žao, kunem se nije mi uopšte žao,šta više
osećam da sam živa i da mogu sve što hoću.
Petodnevni odmor na Sunčanoj planini, doneo mi je mnogo, prvenstveno mir koji tražim već dugo, snagu i hrabrost koja mi je neophodna da preživim ono što me tek čeka.
I tako sigurna ustreptalog srca stižem pred kapiju dobro poznatog dvorišta. Parkiram auto i izađem.
Nadam se da je kod kuće, nisam joj se najavila.
"Zdravo!
Ima li koga, pozivam, Ljiljo? "Otvaram kapiju i ulazim u dvorište.
" Da li je ovo moguće, čujem poznati glas, čekaj da se uštiinem možda sanjam !
Anja jesi li to ti? "
" Ja sam Ljiljo,dugo se nismo videle. "
" Sto godina drugarice moja, smejemo se i grlimo. Hajde,taman stižeš na kafu!
Jel' onu tvoju što leči dušu?"

"Tako je, sećaš se!", pažljivo me posmatra kao da sluti da moja poseta nije obična poseta.
" A kako bih mogla da zaboravim! "
"Sama si?" Pita Ljilja znam da joj je čudno, ja nigde ne idem bez mojih pilića.
" Jesam, bila sam na Kopaoniku, kraći odmor, pa ovaj rekoh da svratim."
Trtljam nisam sigurna da sam je
ubedila , progutam knedlu.
" Aha" gleda me Ljilja, zna da nešto nije u redu ali još uvek ne pita.
" A deca i Leon, kako su? "
" Dobro ,deca su kod mojih, koriste svaku priliku da se druže sa bakom i dekom, a Leon, znaš ti njega uvek
zauzet i preokupiran poslom" .
"A ti kako si, kako Marko? "
Ljilja je moja drugarica sa fakulteta, zajedno smo prošle i dobro i loše, ona mi je kao sestra. Zna sve o
meni, Leonu, bila je svedok naše ljubavi. Ima dečka već "Sto godina "i hronični strah od udaje . Posledica lošeg braka njenih roditelja.
" Dobro sam kaže ona, čak odlično ,mogu ti reči." Namešta levu ruku značajno tako da mogu da vidim. Odmah primetim svetlucavi
plavi kamen i veliki osmeh na licu.
"A,a, Ljiljo nemoj mi reči da si konačno rešila da čoveku kažeš sudbonosno DA. "
" Ha, ha, sve je moguće! "
" Pa zašto mi ništa nisi javila, ćurko jedna!" tepam joj po dobrom starom običaju.
" Pa nisam stigla, sve se desilo pre dva dana! "
" Ne mogu reći da sam , iznenađena ,to je bilo očekivano,nego reci mi gde je srećni mladoženja da mu
čestitam. Znam da jadnom čoveku nije bilo lako, tolike godine trpi ludaču, ccc," podbodem Ljilju.
" More mala,samo ti bockaj!" ljutnu se kao ona, a znam da uživa u našim šalama .
" Marko nije ovde, otišao je sa drugom ili ti poslovnim partnerom na put da završe neki projekat", važno će
Ljilja.
" Znaš, ona priča o gradnji luksuznih ugostiteljskih objekata se značajno uozbiljila otkad je ušao u partnerstvo
sa Dačom",ponosno će ona.
" Drago mi je zbog njega, on je izuzetan arhitekta i veliki stručnjak, bilo bi šteta da to niko nije prepoznao",
kažem Ljilji.
Marka poznajem vec deset godina, praktično otkad je sa Ljiljom u vezi, oduvek smo se lepo slagali. Njih
dvoje su kao stvoreni jedno za drugo.
" Nego, Anči, dosta o meni", kaže oprezno "Pričaj šta se dešava i nemoj da vrdaš. "
" Želim sve da znam, šta je Leon opet uradio, kada si zapucala čak na Kop, kraći odmor,hm, i to bez dece."