Moje sve Završena

Peto poglavlje

Preslušavam se u sebi,  posle svega što sam pročitala o ovoj lepoti.
Inače Kopaonik je 1981. godine proglašen za Nacionalni park Srbije. Bogat je živopisnom florom i faunom.
Veliki je planinski masiv  dužine 80 km, a širine 40 km, u prošlosti  je bio izuzetno bogat rudama zbog čega su ga, Mlečani, Turci i mnogi drugi zvali Srebrna planina.
Obožavam prirodu, naročito planine , uživam u dugim šetnjama i jedva čekam da se smestim u hotel i krenem u moju planinsku avanturu. Organizujem u glavi već šta bih mogla prvo da radim, sve će biti   kako  ja želim. Pucam od viška energije, ne mogu da dočekam da je potrošim.
Stigla sam  u centar Kopaonika i tačno je kako mi je Jeca objasnila. Preko puta apartmanskog komleksa “Beli meda” nalazi se hotel "Gorski". Nahvalila ga je kao da je ona lično boravila u njemu, a ne njena sestra kojoj ni oči videla nisam.
Gledajući ovako spolja iz automobila izgleda lepo, velika građevina kombinacija drveta i kamena.
Polako pratim smer koji me vodi u podzemno parkiralište.
Dolazim na recepciju da se prijavim i sve vreme  zadivljeno gledam. Zaista je onako kako ga opisuju u ponudi, prirodno i elegantno,  a ipak odiše luksuzom.
Nije loše, razmišljam, uopšte nije loše.
Ostavljam ličnu kartu i osnovne podatke , dobijam ključeve  odnosno karticu od sobe .
"Dobar dan gospođo, dozvolite da Vam ponesem kofere", obrati mi se prijatan glas.
"Hvala vrlo ste ljubazni,"kažem i krenem ka sobi.
Soba naravno ne odudara od ostatka  hotela spoj elegancije i luksuza. Veliki udobni krevet sa mnogo jastuka, prekriven mekom i  nežnom posteljinom boje peska, preko puta  je veliko ogledalo.
Ne želim da se ogledam ,unapred znam da mi se neće svideti prizor razočarane i prevarene žene, slomljenog srca.  Sednem i utonem u udobnost kreveta, zatim se bacim   na leđa i počnem od muke da se na sav glas smejem
Jebeni Leon, zašto je morao sve da upropasti?
Iz pricipa ne želim da plačem ,ležeći izuvam cipele , skidam pantalone i bluzu. Ostajem samo u prljavo  roze čipkanom vešu. Nemam vremena za samosažaljenje, pa ustanem i krenem prema kupatilu.
Puštam da voda spere sve ružno što osećam, prikupljam  snagu da prebolim, jer  u životu sve ima svoj  početak i kraj. A ko zna možda je naš kraj, početak nečeg novog, drugačijeg .  Jos  ne znam.
Odlučila sam da prvo malo prošetam i protegnem noge.
Vreme na Kopu je izuzetno toplo za mesec maj ima nekih dvadeset i tri stepena, shodno tome  obučem lagane   joga pantalone u crnoj boji i zelenu bluzu ,obujem patike,nabacim ranac i spremna sam.
Hodam prostranim hodnikom impresivnog hotela,  zagledam u svaki detalji , divim se enterijeru kada se neočekivano zabijem u nečije čvrste grudi.
Iznenađena ,ostanem da stojim u mestu kada čujem  kako je  nešto palo  na pod, pogledam dole  kad ono hrpa razbacanih papira, a zatim nečiji ljutit glas reče
" E jebi ga sad! "
" Gospođo, povedite malo računa gde gledate i kuda idete, pogledajte šta ste uradili sve se rasulo i pomešalo. "
" Op…oprostite …molim Vas" mucam od sramote i nelagodnosti ,"Dozvolite da Vam pomognem"! Pođem da čučnem i pokupim nered ,kada me čvrst stisak oko  nadlaktice  zaustavi i ne dozvoli mi da se pomerim.
" U redu je,sam ću, dovoljno ste uradili".Nadrkano me otkači  ali me i dalje drži za ruku kao malo dete kada uhvatite u šteti i ne dozvoljavate mu da  pobegne.
E pa sad je vec preterao,osećam kako crvenim ali ne od neprijatnosti , već od ljutnje, muka mi je od nadrkanih i narogušenih muškaraca za ceo život, pa pobegla sam od jednog sličnog , naglo podignem  pogled,  i vidim besne
zelene oči kako me skeniraju . Istrgnem ruku i zauzmem borbeni stav ne prekidajući kontakt očima. Zurim kao hipnotisana.
Odmeravamo se besno ,očigledno iznervirani  oboje, on zbog papira , a ja radi kurčevitog  stava, htedoh  što šta da mu kažem, ali ne rekoh ništa , usta se pomeraju, a glas ne izlazi. Uh, šta mi  bi….saberi se Anja, uložim nadljudski napor i nekako spojim prostu rečenicu.
" Kako god hoćete !"
Ispravim  ramena ,ponosno podignem glavu, pa zaobiđem i njega i nered koji leži na podu, pa nastavim gde sam krenula. Ostao je da stoji i gleda za mnom.
"Baš me briga, neka sam  skuplja svoje spise uobraženi gad "mrmljam tiho.
Konačno izađem napolje , duboko  udahnem miris planininskog vazduha i iste sekunde zaboravim na njega.
Krenem polako s noge na nogu u šetnju. 
Sve oko mene vrvi  od života , puno je mladih ljudi, porodica sa  decom, čuje se graja i smeh. Upijam sreću i radost.
Poslednji put na Kopaoniku sam bila pre pet godina, ne mogu da verujem koliko  je smeštajnih jedinica izgrađeno i ugostiteljskih objekata otvoreno. Okružena sam mnoštvom restorana,kafića i hotela.
Prolazim pored  urbanog restorana i osetim miris hrane, stomak me tužno podseti da je vreme za ručak.
Sednem za sto u bašti sa predivnim pogledom na zelene proplanke . Odlučim se za moje omiljeno jelo pastrmka na žaru.
Uživajući u ukusnoj hrani i domaćem vinu, pažljivo planiram šta bih sve mogla da radim dok sam ovde.
Usput sam pokupila različite brošure interesantnih sadržaja.
Nesvesno pokušavam da zavaram mozak i srce, trudim se da isplaniram svaki slobodni trenutak, samo da ne razmišljam o svom propalom braku i pravom razlogu zašto sam ovde.
Vratila sam se u hotelsku sobu i pozvala jedan od ponuđenih brojeva da ugovorim za sutra ujutro pešačku turu koju sam odabrala.
Zatim pozivam drugi broj i zakazujem za sutra uveče relaks masažu, sigurna sam da će mi  prijati posle šetnje po planini.
Odlično,kažem sama sebi, a sada pravac bazen.
Na bazenu skoro da nema nikoga, što mi odgovara, današnji dan je bio više nego uzbudljiv,sada samo želim  da se opustim, prija mi moja samoća.
Skidam bade mantil, ostajem u minijaturnom  crnom bikiniju, osećam  radoznale poglede ali ih ih  ignorišem, spuštam se na ležaljku i polako zatvaram  oči. Mmm,baš mi prija..
Čini mi se, nije  dugo prošlo , kada me pljusnu nešto hladno .
" Jaooo", vrisnem  od neprijatnosti, pa nespretno skočim sa ležaljke,  pokusavajući  nekako da održim ravnotezu i ne padnem. Uplašeno gledam oko sebe,gde sam i šta me snadje,očigledno sam zaspala. 
" Pazi dečko kako skačeš, vidiš da si uplašio damu, reče mangupski glas u blizini.
Okrenem glavu  u pravcu glasa i vidim prodorne zelene oli kako mi se podrugljivo smeju.
Ne mogu da verujem.. Isti onaj nervozni muškarac od danas i evo ga  ispružen na ležaljci do moje ,ležerno naslonjen na laktove, bez i jedne brige na svetu, drsko i otvoreno me odmerava.
E ,samo si mi ti falio,pomislim.
Ne znam kakav mi je izraz lica ali čujem kako mi se obraća 
" Ne brinite to je samo nekoliko kapljica vode,nista strašno. "
Zbunjeno stojim i gledam ga,ne znam šta bih mu rekla,pa promrmljam sarkastično..
" Vidi zaista,prava voda",uskliknem!  Prkosno   mu okrenem  leđa,  priđem ivici bazena,  zatim  pogledam preko ramena i podlo se  nasmešim, pa snažno skočim u njega. Čujem veliki pljusak . Znam nije pristojno  ali zajebi pristojnost .
Sigurno sam ga dobro pokvasila,jer glasno  komentariše.
  "Ti si jedna bezobrazna žena! "
Ha,ha,izgleda smo prešli na ti,  nastavim da plivam  bez osvrtanja.
Preplivam  nekoliko dužina ,mišići mi bride od napora   ali prija mi.
Ugledam  đakuzi i  pređem u njega, sednem i namestim se što udobnije ,zatvorim oči i prepustim se uživanju,golicaju me mehurići,a mlaznice sa toplom vodom masiraju moju napetu muskulaturu.
Po talasanju  vode osetim da mi se neko pridružio, ali baš me briga,ne pomeram se ima dovoljno mesta.
" Da li ste uvek tako nepodnošljivi?" Opet isti glas od malopre ,oho izgleda smo ipak ostali na Vi.
Lenjo otvaram oči i vidim ga , opušteno sedi preko puta  i upitno me  gleda.
Prvi put primećujem kako izgleda,to jest  prvi je put ,a da nisam u kompromitujućem položaju.
Crna kratka kosa, prošarana  sedim vlasima malo sa strane,  odlika iskustva i zivotne zrelosti, pune usne i lepo oblikovana brada. Spuštam pogled na mišićav torzo, zategnute grudi i ravan stomak, vidi se da redovno vežba, ruke su  mu u potpunosti prekrivene tetovažama. Deluje opasno.
Vau,to je sve sto stignem da pomislim, kada me nepristojno preseše pitanjem
" Sviđa ti se ono sto vidiš?  "
O ,evo opet smo na ti.
Nepodnošljivi muškarac  ima sposobnost da me svaki put uznenadi i ostavi bez teksta. Napeto zurimo jedno u drugo, niko neće da spusti pogled i prekine tenziju koja očigledno raste iz sekunde u sekundu.
" Šta je malena,maca pojela jezik? 
Bezobraznik jedan, ruga mi se,svestan je da reagujem na njega.
E pa neće moći dragi moj, ne znaš ti sa kim si ukrstio koplje,mislim u sebi.
" Odlučite se već jednom jesmo li na ti ili Vi i da Vam odgovorim na pitanje , NE ,ne sviđa mi se uopšte ono što vidim, kažem i bezobrazno ga još jednom odmerim. "
Gleda me,tačnije zuri, pa naglo ustane i sedne tik uz mene. Skoro me dodiruje svojim telom.
Struji neka  čudna energija između nas dvoje,skoro je vidljiva golim okom,nemoguće ju je ignorisati.
Lagano se naginje prema meni  i šapnu mi na uho
" Hoćeš li da proverimo?  "
O,ipak smo na ti.
Uzbuna,uh, osećam  topli dah na vratu i usne koje skoro dodiruju moju usnu resicu, prestala sam da dišem,hoću da bežim ali noge se ne pomeraju.
Odglumim nekako  pribranost, pa ledenim glasom odgovorim
"Zaboga gospodine šta Vam pada na pamet?  "
" Molim Vas vratite se na svoje mesto i ostavite me na miru. "
Drage volje bih prva ja ustala i pobegla ali ne mogu  jos uvek da uspostavim kontrolu u nogama ,svaka čast Anja reaguješ kao usplahirena klinka na svom prvom sastanku,baš jadno.
" Dobro,dobro podiže ruke kao da se brani i pomeri se za cm  od mene, zatim se mangupski nasmeši.
" Da li je sada u redu? "
Da l' me zajebavaš, ne psujem na glas, neću da mu pružim zadovoljstvo da misli da me je izbacio iz takta, već smireno kažem 
" Da,u redu je". Zatim nekako ustanem i izađem napolje.
" Neka ti bude ,pustiću te ovaj put!" dovikuje za mnom.
Ne odgovaram ništa, ignorišem i njega i vatru koju je zapalio u meni.
Napuštam bazen besna više na sebe nego na dotičnog muškarca, što sam dozvolila da me toliko zbuni i poremeti.
Nisam zato došla ovde, došla sam da nađem mir i zalečim ranjeno srce.
Celu noć ne mogu da  spavam,prevrćem se po krevetu kao da me sto đavola juri.
Ne  mogu   da izbacim iz misli nepodnošljivog muškarca, vraćam film na scenu u bazenu i svaki put se nelagodno stresem. Ne znam šta je ušlo u mene ali ne pušta me.
Dočekam nekako sedam sati, dogovor sa lokalnim vodicem je u 10 časova kod Kraljevih čardaka .
Imam ravno tri sata do tada, odlučim da prvo posetim fitnes centar i izbacim ludilo iz glave.
Tako i uradim, obučem sportske helanke ,top  i patike, svežem kosu u visoki rep i spremna sam.
Sedam je ujutro,nigde žive duše, samo mladić za pultom i ja.
" Dobro jutro, kažem i blago se osmehnem, ja sam  poranila da li je u redu da malo vežbam? "
" Dobro jutro ,naravno samo izvolite",reče mladić i pruži mi peškir.
" Ako Vam nešto bude potrebno slobodno mi se obratite," reče ljubazno.
" Hvala!  "
Bijem 10 kilometar na traci za trčanje, potpuno sam odlutala u neki svoj svet, zato i volim trčanje, pruža mi osećaj slobode. Na ipodu mi pevuši Calvin Haris i pesma Feel so close  ,pomaže mi da održim ritam.
Kapljice znoja se slivaju u potocima i cure mi niz leđa, ali ne planiram  još uvek da stanem. 
Volim taj  osećaj kada mi gore pluća i mišići, čini me živom. Nakon trčanja odradim vežbe istezanja i odlazim na tuširanje.
Osećam se preporođeno, rasterećeno,ma predivno. Umotana  u kratki peškir koji pokriva minimalno, zadovoljno sa osmehom na licu izlazim iz kabine spremna da pokorim svet kad  naletim  na drznika lično.
" O ,ne opet ti…" osmeh mi iste sekunde izbledi,zameni ga  čist izraz zgroženosti.
Stežem čvrsto ovu šalu od peškira i proklinjem u sebi što ne uzeh neki veći, preneraženo  ga posmatram a onda, svađalački kažem 
" Šta tražite ovde,ovo je ženska svlačionica ..? Izađite odmah… "
Kao da se obraćam zidu, ne pomera se ,samo  mu se oči zlobno smeše, vidim kako ih skuplja, verovatno se  sprema da izbaci neki zlobni komentar na moj račun.
" Kažete ženska svlačionica , podrugljivo će,da sam  na vašem mestu ne bih bio tako siguran "i pogleda ka vratima.
Ispratim njegov pogled,naravno stoji jasna oznaka za mušku svlačionicu.
Anja,jebem ti mater čoravu ,šta ćeš sad! pomislim
"O bože",proslovim nekako, stežem onaj peškirić kao da mi život zavisi od njega,pa poraženo krenem da pokupim svoje stvari.
"Pa,mlada damo ja čekam!"približi mi se na korak udaljenosti .
Ja se potom odmah odmaknem i upitam naivno 
"A šta to čekate? "
Opet mi priđe, toliko blizu da osećam miris leda i  svežine kako mi ispunjavaju nozdrve.
" Pa čekam  …Pogled mu pada na moje usne koje već nervozno grickam…da mi kažete zašto me uporno pratite? "
" Molim?! "Kriknem zabezeknuto
" Da,da,nemoj da se praviš naivna,gde god se okrenem samo na tebe nalećem. Dosta  je bilo više igrica, pređimo na stvar , reče strogo i krenu prema meni. "
Učini mi se na tren da mu se jedan ugao usana podiže,kao da se suzdržava od smeha ali ne nisam sigurna,brzo reagujem.
" Stani! "Panično podignem ruku i dlanom ga stopiram. Osetim  kako se trgnuo i kako  mu se mišići ispod uske majice zatežu.
" Šta pričaš to, ko te jebeno prati"?preskačem konvencionalno obračanje i pristojnost,sa divljakom ne možeš drugačije,
"Kakve  igrice , o čemu pričaš? "
"Ma hajde , molim te,vidim kako me gledaš,očigledno je da nešto želiš od mene,nasmeja se samozadovoljno, dlan mi je i dalje pritisnut na njegove grudi,a drugom rukom pridržavam peškir i molim boga da mi ne ispadne.
Kao opečena podižem ruku i odmaknem se što dalje,onda ga prostrelim ubitačnim pogledom.
" Jedino.Što .Želim.Od .Tebe. Je .Da. Me.Se.Jebeno. Kloniš. "
Naglasim svaku reč pojedinačno,dovoljno glasno da cela svlačionica odjekuje,sreća te nema još uvek nikoga.
Srce mi uzbuđeno lupa,što od njegove blizine ,što od muževnog mirisa koji me mami,a opet u isto vreme me  nervira i ljuti da se jedva kontrolišem da ne nasrnem na njega.
" Nemoj da se uzbuđuješ ,malena ,ja znam da prepoznam kada me žena želi,a u tvom slučaju srce to je više nego očigledno. "
" Nego" zlobno se nakezi i skupi one zelene oči,pa kaže, " Hajde da to obavimo pa da svako krene svojim putem?,priča  kao da se cenjka na pijaci i prodaje polovni automobil.
Zabezeknuta poluotvorenih usta gledam i slušam sta govori. Tip je toliko siguran u sebe,da mi je muka,kuva mi  u stomaku,osećam bes i ljutnju koji samo što nisu eksplodirali.
" Da obavimo to, ne razumem?  "
" Pa,da te dobro pojebem!" naravno.
Poslednja rečenica je bila presudna.
Pljas,pljas,ruka mi je sama poletela,jedan obraz,drugi obraz,kada me čvrsto uhvati za zglob jednom rukom,a drugu  čvrsto obavije oko mog   struka , dišemo duboko i ubrzano jedno drugom u facu,tada zareži
" Voliš grubo mala,mogu ja i grubo. "
Privuče me i priljubi uz svoje zategnuto telo,osećam na bedrima koliko je krut i uzbuđen.
Zatim naglo utisnu svoje meke usne na moje,kažnjava me žestokim poljupcem,mrvi mi usne  ,a ja se trudim  da ostanem mirna i ne reagujem,možda prestane. Noge su mi se odsekle,da me čvrsto ne drži pala bih .
Onda naprasno promeni pristup i nežno počne da mi gricka donju usnu,lagano zagrize pa pređe jezikom preko nje,otme mi se uzdah i blago rastvorim usne što on brže iskoristi pa prodre jezikom u moju usnu šupljinu i počne lagano da je  istražuje, masira svojim toplim jezikom moj jezik,sasvim nežno gore dole pa u krug. Vrti mi se u glavi od velikog naboja i uzbuđenja  ,pogled mi je zamućen,telo me izdaje , pokorava moj otpor ,izvlačim slobodnu ruku iz stiska i privlačim njegovu glavu bliže,topim se od poljupca,kada me iznenada pusti,jedva se zadržah na nogama,nemo se gledamo ,u vazduhu se oseća napetost i pucketanje ,pogledi su nam opijeni požudom,potom  uzima moju desnu ruku i gleda u burmu ,pa bezobrazno reče
" Šta je mala ,dragi mužić ne ispunjava redovno( dobro) svoju bračnu dužnost?" Nasmeja mi se prezrivo u lice.
Kao da me je neko polio  kantom hladne vode,a zatim napucao istom,bolno ga gledam, kunem se srce mi je stalo na trenutak, osećam kako mi se sakupljaju suze u očima, ovo je prvi put u mom životu da se osećam tako lako i bedno. Gleda i on mene, verovatno nije očekivao takvu reakciju, i kao da mu bi žao zbog grubosti, prođe  senka tuge preko njegovih očiju.
Istrgnem se zgađeno i preteće tihim glasom mu poručim
" Gade  bezobrazni,nemoj da si mi više prišao u životu. Snažno ga odgurnem sa obe ruke. "
Čujem jedno tiho" Stani….nisam tako …. "
ali ne sačekam već brzo pokupim svoje stvari i pobegnem negde u neki ugao da se konačno obučem.
Doručak sam preskočila,nije mi do jela,moj zdravi apetit je pokvaren. Dozvolila sam sebi da me začara neki uobraženi bednik kome ni ime ne znam. 
Već sat vremena ležim  iscrpljeno i beživotno na krevetu i razmišljam  o svemu.
O ,Leone jebem li ti sto majki,ti si sve počeo,da nije tebe i tvojih gluposti sve bi bilo u redu,sada  bih bila kući sa svojom dečicom i svi bi bili srećni i zadovoljni. Ovako nam se kuća  urušava kao kula od karata, a ne mogu ništa da popravim.
Žustro skočim, prelomi se nešto u meni,  
" E vala nećeš, Anja ,gotovo je sa cmizdrenjem!" ,glasno kažem. "Došla si ovde da odmaraš, i ima da odmaraš,neće niko da te u tome ometa a kamoli spreči!" Naredim sama sebi.
Ko vas jebe obojicu,niste vredni pišljiva boba.
Obučem se za pet minuta , kargo maskirne pantalone , pamučna crna dukserica, cipele za šetnju po planini, i ranac.
Ne šminkam se ,samo stavim zaštitnu kremu protiv sunca i sjaj sa ukusom vipnje. Kosu sam splela u pletenicu ,pa je prebacila preko ramena,dodam još crni kačket inspremna sam. Zadovoljna sam kako izgledam.
Krenem  ka Kraljevim čardacima..