Moje sve Završena

Deveto poglavlje

Fruška gora još uvek...

Odzvanja mi u malom mozgu njen piskutavi glasić, ne osvrćem se, ne želim da gledam kako plazi po njemu.
Moj Dačolino, bljak.
" Otkud ti ovde? "
Pita je zbunjeno, pogleda u mom pravcu, ali ja ne reagujem.
"Nedostajao si mi ljubavi, pa sam rešila da te iznenadim."
Aha, baš si nas iznenadila komentarišem u sebi.
Ne izdržim da ih ne gledam, pa se udobije i lepše namestim. E, tako sada imam direktan pogled! Da vidim gde ćeš i šta ćeš sada Dačolino?
"Zdravo! "
Mahnem mu i uputim slatki smešak!
Namračio se Dačolino ,vidim ja sprema se oluja, ali to cici zečici ni malo ne smeta, priča svoju priču.
" Ljubavi žedna sam! Hoćeš li da mi sipaš nešto hladno? Danas je tako vruće i sparno."
Hladi se rukom, topi joj se prvih pet slojeva šminke.
" Anja, je li? "
Klimnem potvrdno i radoznalo je pogledam.
" Da li je i tebi vruće? "
" Jok, kod mene je od skoro zahladilo! "
Odgovorim i pogledam u Damira koji je trenutno spreman da ispaljuje gromove.
Kikoće se jadna, a ni ne zna zašto.
" Ha,ha, baš si slatka! "
Jesam, nemaš pojma koliko, naravno misao zadržim za sebe i uzvratim smešak. Ponesem svoju kafu i ostavim ih da se dogovore!
" Uživajte golupčići! "
Najslađim glasom im se obratim.
" Ja ću kafu da popijem u sobi. "
Nisam ljubomorna, nemam pravo na to ali osećam kako bes tinja u meni. Nervira me celokupna situacija, najradije bih da se spakujem i odem odavde ali ne mogu, moram da ostanem zbog Ljilje.
" Kuc, kuc, ima li koga? "
Konačno prijateljski glas.
" Uđi dušice slobodno, nemoj da kucaš!"
" Hej, jesi li ustala?
Ulazi Ljilja sa oblogom na glavi.
" Jesam, nego sam se povukla na kratko, došla je zečica, a nešto mi njen piskutavi glas ne prija pre prve kafe. "
" Ni meni! "
Smejem se. " Kako si ti? "
" Uf, dobro, malopre sam se probudila, Marko nam postavlja doručak- ručak."  Kako glava? " pogledam u oblogu.
" Ma, dobro sam nego Marko navalio da stavim još sinoć, kaže tako je njegova baba dedi posle pijančenja prevenirala mamurluk. "
Smejem se na sav glas, držim se za glavu jer me još uvek boli...
" I da li pomaže? "
" Ma jok, popila sam malopre brufen."
" Ha,ha,ha baš je sladak, tako se brine. "
" Nemoj slučajno da mu kažeš da sam popila lek, razočaraće se. "
"Dobro ludo. "
" Hajde sada da jedemo, ustaj moram da te povratim do večeras ko će da nas zabavlja. "
"Ha,ha, pa mogla bih da zamoliš kumu Zečicu da malo peva, sigurna sam da je neotkriveni talenat. "
"Pu,pu,daleko bilo! Pomeri se sa mesta.
" Otperjala je nesuđena kuma sva uplakana, zato sam i pobegla da ne slušam kako je Dača otpravlja po kratkom postupku. Rekoh ti ja nije se on nikada natezao sa kojekakvim zečicama, a mala se zalepila za njega neće nikako da se odlepi "
" Koja druga kuma, ti si meni jedina!" Pošaljem joj cmok i krenemo na klopu. Ručak mi je baš prijao, pojela sam ukusnu čorbu sa mesom i preporodila se.
" Marko svaka ti čast ,vratio si me među žive. Čorba je prelepa. "
" Hvala Anjice. "
Damir sedi pored mene, sav se uzvrpoljio, nisam mu se obratila nijednom. Sav je uslužan, dosipa mi vodu, brine jel' dovoljno hladna...rado bih ga pljusnula onom istom vodom ali se suzdržavam. Grozna sam, znam. I nisam fer, ali jednostavno je jače od mene.
" Gde su Nemanja i Jasna?"
Tek sada primetim da ih nema.
" Morali su da odu do Novog sada, doći će sutra, nešto važno im je iskrslo, nije moglo da čeka. "
"Nadam se da nije nešto ozbiljno. "
" Nije ne brini." Kaže Ljilja. " Nešto vezano za kuću koju prodaju. "
" Onda dobro. "
"Anjice, šta ćeš da piješ? "
Pita me Marko.
" Može li jedna tekila,Mohito?"
" Ha,ha,ha baš si vickast, sipaj duplu limunadu bez šećera . "
"Dobro,dobro!"
Smeje se bezobrazno, moram da pitam."
" Znam da ne možeš da odoliš. "
"Anja hoćemo li malo da se sunčamo? Neka momci, budu vredni i raspreme sto. "
" Može."
Odmah pristanem, sve samo da se pomerim od Damira.
"Idem do sobe da se presvučem. " Leškarimo i upijamo toplotu septembarskog sunca, neobavezno čavrljamo o studentskim danima. Prisećamo se zgoda i nezgoda sa ispita. Izbegava Ljilja, a ja još više, da pominjem Leona i pričam o braku i svemu što me tišti.
" Pa,kako ti se čini? "
Gleda u pravcu Damira i Marka, ne razumem na šta tačno misli.
" Kako mi se čini šta? "
" Ne šta, nego ko,ludo? "
" Dobro kako mi se čini ko?"
Kao da se igramo igre pogađanja.
" Pa kum,Damir?"
Kao da se podrazumeva da znam na šta misli.
" Otkud znam,deluje mi pristojno, verovatno je dobar čovek čim ga je Marko pitao da mu bude kum."
" Jeste dobar je on tip i mislim da si mu se baš svidela, nisam ga nikada videla onako veselog i opuštenog kao sinoć.
Uvek je preterano ozbiljan, poslovan, ne možeš mu prići. Jedini sa kim je blizak je Marko. "
" Odakle se znaju on i Marko?"
Koristim Ljiljinu pričljivost da saznam nešto više o Damiru.
" Znaju se iz srednje škole, obojica su završili gimnaziju u Raškoj. Upisali fakultete u Beogradu, Marko je svoj završio ,a Dača je upisao građevinu i već sledeće godine otišao u Ameriku, gde je i živeo poslednjih dvadeset godina. "
" Kod koga je otišao? "
" Mislim da mu je tamo živeo rođeni stric, znam da mu je majka umrla na porođaju, a otac, pa otprilike odmah nakon gimnazije, tako da je ostao praktično sam. "
Bas tužno, obuzme me neka seta kada pomislim na njega samog bez roditelja u nekom stranom i okrutnom svetu.
" Nije mu bilo lako". Kratko kažem.
" Nije. Vredan je, izuzetno sposoban čovek, šteta što je sam. Otkada se vratio iz Amerike, a ima tome već nekoliko godina ni jedna jedina normalna veza ,sve same zečice i sponzoruše. Sve jure njegov bankovni račun. "
" Ljiljo, ne živi on tako zato što mora, možda mu je samo lakše da bude bez brige i obaveze prema nekome. Svi mi imamo svoje razloge zašto živimo tako kako živimo. Prva ja mogu da stanem u red. Oni ljudi koji me ne poznaju i koji površno gledaju na stvari odavno bi me proglasili za jadnicu ,vara je muž ,ona kao ne zna, trpi ga radi dece...
Ne kažem da nisu u pravu ali nije sve uvek tako crno ili belo. Teško je baciti godine i godine uloženog truda, žrtve pa i ljubavi na kraju. Neke odluke moraju da sačekaju svoje vreme da budu rešene i realizovane.Ko zna koji su njegovi razlozi?"
"Dušice moja, večeras prelazimo na nešto penušavo, ova tekila budi sumornu stranu tvoje ličnosti. "
"U pravu si, večeras pijemo šampanjac!
A sada je vreme za kupanje, voda čisti dušu od nemirnih i teških misli"
"Samo se ti brčkaj meni je ovako taman po volji. "
Skočim u bazen i snažnim zamasima krenem da plivam, možda mi se razbistri u srcu kada već ne može u glavi.
Naravno nije ni plivanje učinilo da se osećam bolje, ništa ne može da umiri ovaj nemir u mojim grudima.
Sunce je zašlo,još jedan dan se neosetno izvukao, Damir se negde izgubio, nema ga od ručka. Ljilja i Marko su otišli da prošetaju po okolini.
Poslepodne sam provela pored bazena, malo sa Ljiljom, a malo sama sa knjigom prijalo mi je u svakom slučaju.
Shvatim da je zahladnelo i krenem ka sobi, vreme je da se priredim za večeru. Prolazim kroz dnevni boravak i naiđem na Damira koji sedi zavaljen u fotelji i odsutno prebacuje kanale.
Mislila sam da me neće ni primetiti kada me svojim hrapavim glasom pozva.
" Anja, zastanem pa se oprezno okrenem i hladno odbrusim.
" Ti si tu,mislila sam da si izašao! "
" Nisam, sve vreme sam ovde."
Nastupila je među nama neka neprijatna tišina, svuda gleda samo ne u mene, baš čudno.
"Dobro, odoh ja gore, da odmorim i da se priredim za večeru. "
" Idi." Nezainteresovano mi kaže.
" Kako želiš? Mislim se, šta sam drugo mogla da očekujem. Nastavim svojim putem.
Ovaj vikend postaje sve gori i gori,neće mi biti lako.
Nisam još ni zakoračila na stepenište čujem kako trči za mnom i galami .
" Ne mogu, čuješ li , ne mogu i neću! " Nepovezano govori, privlači me u svoj zagrljaj, grli me jako, ljubi mi glavu, oči.
" Neću!" Opet ponavlja!
Pokušavam da ga otrgnem od sebe.
" Šta nećeš? "
" Ne mogu i neću da se držim dalje od tebe, ne mogu da podnesem da budeš hladna prema meni, teško mi je. Ona me ne zanima, nikad i nije. "
"Misliš na Mačkicu? Nasmejem se.
" Znam da si ljuta na mene, nisam je pozvao. Veruj mi nisam. Došla je iako sam joj rekao da ne dolazi još juče...kada sam te video...raščistimo sam sve sa njom. Nikada joj ništa nisam obećao.
" Nemoj, Damire. "
Poklopim mu kažiprstom usne.
"Nemoj da mi se pravdaš, zaboga čoveče pa ...ja sam još uvek udata...i
" Ne izgovaraj, samo me zagrli, moja si, a ja sam tvoj."
Stojimo neko vreme okruženi tišinom, zagrljeni i srećni. Volim osećaj sigurnosti i toplote koji mi pruža njegov zagrljaj.
" Dođi da ti pokažem nešto! "
Vodi me za ruku kao malo dete,nestrpljiv je, penje se stepeništem, dolazi do prve sobe u nizu, otvori vrata i uvede me.
" Dođi! "
Soba je prostrana i moderno opremljena, veliki krevet, naravno sve sobe imaju velike krevete , ide prema vratima kupatila, stvarno Damire.
Ukopala sam se u mestu i ne pomeram se.
" Ama, hajde videćeš, svideće ti se. "
Ne brine mene da mi se neće svideti, već nas zamišljam ispod tuša u nepristojnim pozama.
Vau, kupatilo je ogromno sa velikim prozorom i pogledom na beskrajno zelenilo. Naravno nije pogled samo vredan divljenja tu je i džinovska đakuzi kada za dvoje.
Upitno me gleda.
" I šta kažeš? "
"Pa pogled je predivan! " Temeljno ga odmerim.
" Kada takođe."
Topim se u zelenim dubinama koje svetlucaju od požude i strasti .
Ništa ne govori, kao da okleva, nije siguran kako ću reagovati.
Odvrne slavinu i pusti da teče voda, sipa kupku, uključuje masažere. Približi mi se i stane  ispred mene ali me ne dodiruje, osećam toplinu koja zrači iz čvrstog tela, neodoljivo me privlači .
" Mislim da će ti prijati topla kupka, posle svega."
Ne znam na šta tačno misli, možda na kupanje u bazenu dok je napolju temperatura ispod 15 stepeni ili žestoko jebanje kojim me je počastio nakon toga.
" Slobodno se opusti , Ljilja i Marko neće doći još sigurno sat, a ja moram nešto da obavim, neću da ti smetam. "
Neće da mi smeta, kunem se ovaj čovek me uvek iznenadi svojim pogledom na realne činjenice.
" Dobro, hvala ti! "
Kada bolje razmislim prijaće mi da se opustim.
" Ovde imaš sve što ti treba, kupka, šampon." Otvara fioku. " Ovde su ti veliki peškiri. " Zastane, pa se nasmeje.
" Iako tebi najlepše stoje mali, kratki peškirići."
Podseti me na moju sramotu sa Kopaonika.
Bezobraznik.
" U redu idem ja." Stoji nepomično, tačno kao da čeka da ga pozovem da mi se pridruži.
Možda i bih da se nije izjasnio da ima nešto da završi ili ti obavi.
"Dobro, hvala ti , snaći ću se. "
Namestim se ispred ogledala koje prekriva čitav zid i lagano počnem da svlačim haljinu. Ostanem samo u bikiniju i svetucavim papučama. Posmatram svoj odraz, vidim ženu željnu ljubavi. Gledam u njega pomno me prati pogledom koji klizi svuda po meni.
Ne pomera se, stoji kao ukopan, teško diše, spreman za...pa, ne znam tačno šta, da skoči na mene ili kroz prozor.
" Ok, sam ne brini, slobodno idi završavaj šta imaš. "
" Dobro."
Napeo se kao repetiran pištolj, stoji i guta me pogledom.
Kako želiš dušice pomislim pokvareno. Potom proverim vodu, predivna je, baš kako volim, ostavim da još malo teče.
Prisustvo Damira ignorišem, ne želim da ga pozovem da mi se pridruži jer očigledno nešto pokušava. Neka uživa bar u pogledu, da zna šta propušta. Svučem grudnjak i gaćice, odaje ga uzdah. Utonem u toplu vodu.
" Mmm, predivno! " Zadovoljno mumljam.
" Anja, ja..." Pomera već vidljivu erekciju u gaćama...
" Ljubavi....moram da idem zakazao sam nešto, čekaju me. "
Tužnim tonom pokušava da se opravda ali ne trudim se da slušam koji god mu je razlog jedino mi ono"Ljubavi" počinje da smeta. Ne volim da stvari nazivam pogrešnim imenima, nikada nisam.
Zatvorenih očiju, zavaljena u mirišljavu kupku grubo prekinem pravdanje .
" Ne zovi me tako!" Shvatim da zvučim suviše kivno pa dodam jedno " Molim te! " Kako,ljubavi? "
Opet on, sada već zvuči besno.
"Tako, LJUBAVI, nemoj! I kreni već jednom rekao si da te čekaju."
Ne trudim se da otvorim oči , ležim u kadi i ignorišem ga.
Naglo me dohvati, obuhvati mi dlanovima lice i unese mi se iznervirano u facu.Pogledam ga iznenađeno prelepi Damir na ivici pucanja, prepoznajem taj pogled .
"Anja,ljubavi!" Ljubavi naglasi posebno, kao da mi preti." Zvaću te onako kako želim i moram, prihvati to, a sada definitivno idem iako bih te rado naterao da vrištiš dok ne prihvatiš neke stvari." Poljubi me žestoko, jezikom snažno prodre u moja usta, draži i izaziva, prepliće se sa mojim jezikom osećam da sam istog momenta spremna za njega.
" Ah, Damire!" Povučem ga nestrpljivo mokrim rukama prema sebi.
" Anja ,Anja.... budi dobra." Odmakne se brzo, gunđa i besni. Odlazi i zatvara vrata .
" Poludeću....tvrdoglava žena. "
Veče