Moje sve Završena

Šesto poglavlje

Damir,pet dana ranije

Celo jutro se drkam sa glupom papirologijom, ne mogu da izađem na kraj sa državnom birokratijom, kao da gradim objekat sa pet zvezdica a ne jebenu lux vikendicu.  A očigledno je tako, kada se odlučiš sa legalnu i pravno potpuno ispravnu gradnju, a ne želiš da podmićuješ sve po redu, prvo one na najnižoj lestvici, pa onda one na samom vrhu.
Ne želim da počinjem nešto i ulažem novac ukoliko nije sve korektno i ispravno. Tako sam naučio i ne želim da se menjam.
Sa dvadeset godina sam otišao u Ameriku, i otada radim i zarađujem. 
Navikao sam da poslujem na mnogo drugačijem nivou, Amerika je sila koja te proguta ukoliko ne vodiš računa o svakoj pojedinosti. Ona je bezdušna aždaja koja jede sve pred sobom.
Zaradio sam dosta i više nego što mi treba.
Jednog dana nešto je puklo u meni i rešio sam da se vratim u svoju zemlju i među svoj narod.
Prvu godinu nisam ništa radio, prijao mi je nerad, izlazio sam sa društvom, menjao žene, jednom rečju zadovoljao sve nekada davno uspavane porive i nagone,dok mi i to nije dosadilo.
Onda sam rešio da okupim tim sposobnih ljudi i započnem svoj biznis.
Ne mogu ja dugo da sedim i ne radim ništa, ne drži me mesto.
Investiram u gradnju luksuznih vila na atraktivnim prirodnim lokacijama.
Već nekoliko dana boravim na Kopaoniku smešteni smo u više nego pristojnom hotelu, po preporuci jednog od saradnika.
To jutro sam konačno izgubio živce. Posle nekoliko sati pregovora i dogovora, konačno potpisah poslednju dozvolu ne znam više  ni za šta.  Pokupim sva dokumenta, ugovore,dozvole,nekako ih složim i poređam  po hronološkom redu pa krenem da ih pošaljem po vozaču za Beograd. Jurim nestrpljivo hodnikom, samo da se što pre ratosiljam ove birokratske bede i najzad započnem posao, kada se nešto meko i mirisno zabije u mene.
Od iznenađenja mi popadaju  svi papiri po podu.
" E jebi ga sad"! Opsujem ljut na samog sebe jer ih nisam čvrsto držao, opet ću morati da slažem. Ubiću se od muke.
Čujem prijatni ženski glas kako mi se izvinjava i pokušava da se sagne i pomogne mi.
O ne,napraviće još veći haos ako pobrka gde šta ide.
Brzo je uhvatim za nadlakticu i grubim tonom presečem " Ne treba sam ću. "
Mrmljam ljuto kako treba da vodi računa gde i kako ide ali iskreno jedino što primećujem je nežnost i ranjivost zelenih očiju koje me netremice posmatraju.
Držim je za ruku , iskreno ne znam zašto i ne mogu da skinem pogled sa nje, lepa jeste, zgodna takođe ali nije to ono što me privlači, njene oči , ima nešto u njima. 
Primećujem da sam je poprilično razbesneo, istrgla je ruku i besno me gleda, tačnije merka,  iako joj je dalje neprijatno .
Nije mi promakao njen pogled , znam da prepoznam kada zaintrigiram ženu, a ovu sam zasigurno razbesneo ,a kako vidim  i zaintrigirao.
Ostao sam da gledam za njom, zaista je lepa.
I šta ću opet počnem da slažem i psujem u sebi.
Gotovo, najzad sve je završeno, dokumenti su stigli u centralu, poslovi mogu da počnu.
Rešio sam da se počastim bazenom i narednih nekoliko dana odmorim od posla.
Prvo što ugledam kada dođem na bazen, mladu ženu od jutros, leži na ležaljci i bezbrižno spava.
Ne odolim pa je dobro odmerim, nosi neku krpicu od kupaćeg kostima, prelepe pune grudi,ravan stomak, obline naglašene, taman po mojoj meri, prelepo.
Neki se klinac vrzma oko njene ležaljke, čujem mu majku kako ga opominje da ne sme da skače , jok klinja tera po svom i buć, izbaci pozamašnu količinu vode direkno po njoj.
Auč,pomislim.
Vidim je kako zbunjeno skoči, ne zna šta ju snađe,
Ne odolim pa dobacim klinji, čisto da najavim svoje prisustvo.
" Pazi ,dečko kako skačeš vidiš da si uplašio gospođu. "
Namerno naglasim gospođu, primetio sam još jutros  da nosi burmu, ali se trudim da ignorišem činjenicu da je nečija.
Gleda u mene neprijatno iznenjađena, jebi ga nisam  ostavio dobar utisak. Simpatična mi je tako zbunjena i smušena, ne odolim pa opet dobacim  .
" To je samo nekoliko kapljica vode ništa strašno. "
Bljesnuše joj oči nekako nestašno,pa mi okrenu mi leđa. Pogled mi se iste sekunde zadrži na njenoj obloj i čvrstoj zadnjici. Pominje vodu, ne obraćam pažnju uživam u pogledu kada me snažno  zapljusnu ta ista voda o kojoj je pričala,  ha,ha,nevaljalica jedna. Gunđam  kao nešto, glumim da sam ljut.
" Ti si jedna bezobrazna žena! "
Definitivno sam zainteresovan, pratim je kako brzo pliva, jednu, dve, tri dužine, mora da je baš ljuta.
Potom teatralno odlazi u đakuzi.
E tu te čekam, mala, ustajem i krećem u napad.
Vuče me nešto ka ovoj ženi,ne da mi mira.
Sedam preko puta nje i drsko je skidam pogledom, osećam da mi se druškan trza u gaćama. Dobacujem prvo što mi pada na pamet
" Da li ste uvek tako nepodnošljivi?" Nemam pojma zašto joj malo persiram , pa malo ne ali primećujem  da je nervira pa uporno nastavljam.
Polako otvara oči, željno i bez stida me odmerava  od glave do pete,sve se u meni  napelo i treperi.
" Sviđa ti se ono sto vidiš?" Pokušavam da je zbunim. Iznenadila ju je moja direktnost ali ne da se.
Čujem kako odgovara na moje bezobrazno pitanje
" Ne,ne, sviđa mi se ono što vidim.  "
" Lažeš dušo, lažeš zlato,lažeš vještice!"
O, srećo moja,nemaš ti pojma još uvek…
Ignorišem prozivku oko formalnog obraćanja, pa sednem pored  nje.
Namerno je provociram,sviđa mi se  borbenost koju pokazuje, a u  isto vreme bespomoćnost  kada joj se približim.
Uspaniči se i pobegne.
Dušo mala samo te čekam
" Pustiću te ovaj put da pobegneš, nestašno dobacujem za njom. "
Siguran sam da je privlačim, iako se trudi svom snagom da to sakrije.
Ne privlačim samo ja nju, privlači i ona mene, kao nijedna dosad,  čvrsto sam rešio da bude moja. Ne znam ni sam zašto ali znam da moram da je imam.
Sutradan…