Moje sve Završena

Šesnaesto poglavlje

Anja
Za danas mi je dogovoren sastanak sa glavnim predstavnikom i izvođačem radova. Imaju nekoliko predloga žele da ih što pre vidim.
Stojim ispred ogledala, smršala sam imam podočnjake. Izgledam očajno, tako se i osećam.
Ne, ovo više ne može ovako. Otvorim orman i pronađem nešto  da  obučem, Zadovoljim se uskom belom suknjom do kolena, svilenom cvetnom bluzom i sakoom. Ipak je to poslovni sastanak.
Kosu spletem u francusku pletenicu. Našminkam se jače nego inače, stavim podlogu i korektor da sakrijem podočnjake, nanesem rumenilo  i dobijem zdrav izgled. Naglasim oči maskarom i tušem i stavim sjaj za usne.
Mnogo bolje,skoro sam zadovoljna. Naprskam omiljeni parfem sad sam spremna.
Naravno obujem nove sandale sa tankim kaišima crvene boje,odlično se slažu se uz cvetnu košulju.
Sednem u auto uključim navigaciju i krenem. 
Penjem se na deseti sprat nove zgrade,dočekuje me starija gospođa u kancelariji.
" Dobar dan, imam zakazano u dvanaest kod gospodina Milovanovića." Objasnim  pristojno.
" Dobar dan, odmah ću Vas najaviti, izvolite sedite. Vaše ime i prezime molim?" pita me ljubazno.
"Anja Tadić! "
" Gospođa Anja Tadić ima zakazano ."
Možete odmah da uđete u kancelariju, gospodin Milovanović stiže  za pet minuta . "
" Izvolite ovuda. "
Ulazim u ogromnu kancelariju prvo što mi privuče pažnju je pogled na  zid koji je  sav od stakla. Skoro ceo Beograd se vidi kao na dlanu.
Smestim se udobno u fotelju preko puta ogromnog radnog stola i sačekam.  Kancelarija je ukusno uređena , pastelne boje u kombinaciji sa drvetom miriše na na novo i limun, budi osećaj prijatnosti i sigurnosti  .Imam dobar osećaj u vezi ovoga, sigurno će mi se svideti neka od ponuda.
Čujem prvo korake potom i glas sekretarice od malopre koja kaže
" U redu gospodine,  prebacujem sve pozive, niko vas neće uznemiravati. "
Odlično stiže, namestim se još udobnije i sačekam da uđe.
" Dobar dan  izvini što kasnim! Išao sam po projekte, ostali su mi u kolima. " Poznati hrapavi glas, ne mogu da verujem.
Ukočeno sedim u fotelji, ne mogu da se pomerim, ne vidim ga jer sam mu okrenuta leđima ali po koracima znam da mi prilazi.
Stane ispred mene i pruža mi ruku kao da smo dva dobra drugara koja se nisu neko vreme videla.
"Anja drago mi je što te vidim. "
Nosi  farmerke, belu majicu i sako. Ne deluje uopšte iznenađeno što me vidi. On je takodje smršao. Ima tamne podočnjake ispod očiju, ne deluje srećno.
" Zdravo ,Damire!"
U sebi psujem Ljilji sve po redu, ona me je poslala ovde. Da li je normalna?
Ne želim da se rukujem sa njim, šokirano ga gledam,a onda se dobro skoncentrišem i naredim telu da se pokrene i nekako ustanem.
" I doviđenja Damire! Ovo nije dobra ideja čija god je. "
Naglasim da znam da naš sustret nije slučajnost. " I naravno  pozdravi Ljilju i Marka kada ih čuješ ,naročito Ljjilju!" Gunđam iznervirano.
Ne želim ga u blizini.  Ne osećam se dobro još uvek. Sve je sveže. I još mnogo boli.
Već sam kod vrata, kada me stigne.
"Anja stani, molim te! "
Ne slušam ga, hvatam se za bravu. Naravno zaključano! Nasmejem se sama sebi, pa se ljutito se okrenem.
" Dakle šta ovo treba da znači? Gospodine Milovanoviću da li sve vaše stranke ovako zaključavate? Ne podižem  još uvek  ton ali zato pričam kroz zube.
" Nisam shvatila da je to način na koji posluje vaša firma, prinudom i na silu.
Molim te otključaj vrata! Ne želim više ni minut da ostanem ovde. "
" Anja,dušo molim te!" Ne dodiruje me, stoji na metar od mene,uznemireno me gleda,.
" Nisam ja za tebe više Anja, gospođa Tadić  tako možeš da mi se se obraćaš.
Zaboravi na Anju i sve ostalo. "
" Ne mogu, ljubavi i neću da zaboravim. " " Sedi ,molim te ,moramo da razgovaramo."
" Neću,razumeš li me? Neću. Sve što si imao da kažeš rekao si pre mesec dana.
I veruj mi bio si više nego jasan.
Otključaj  odmah ili cu početi da vrištim!"
Galamim uznemireno, plašim se da ću zaplakati, da će provaliti iz mene čitava bujica emocija.
" Samo me saslušaj, daj mi minut, molim te." Očajno zvući, još gore izgleda, ubrzano diše, kosu je raščupao koliko je već puta prošao prstima kroz nju,
" Misliš li da će minut nešto da promeni?Reci šta imas i pusti me, od naše poslovne a i bilo koje druge saradnje neće biti ništa to odmah mogu da ti kažem. "
" Dobro,samo sedi i slušaj. "
Povede me ka uglu gde je smešten mali sto i kauč.
"Anja..."
" Za tebe Gospođa Tadić!"  Namerno pravim odstupnicu ali me ignoriše.
" Anja, dušo sve sam upropastio. Znam kriv sam. Pogrešno sam razumeo i povezao stvari. 
Ustvari toliko sam bio ljubomoran da nisam mogao jasno da sagledam situaciju Izveo sam pogrešne zaključke i upropastio nas.
Oprosti mi molim te. "
Ne razumem o čemu priča i dalje, hvata me za ruku i ljubi je. Grubo je istrgnem i krenem da ustajem.
" Nemoj."  Odgurnem ga još jednom. "Pomeri se od mene. "
" Dobro,samo sedi,  nisam još završio."
Kada sam vas video zajedno,Leona,tebe i decu prvo što sam pomislio bilo je da ste se ipak pomirili. Izgledali ste savršeno zajedno. Osećao sam se kao zločinac,sa jedne strane bilo mi je krivo jer sam te želeo samo za sebe,a sa druge strane bio svestan sam da sam jedini višak. Neko ko rastura jednu srećnu porodicu.
Došlo mi je da se pokupim i odem ali nisam mogao. Ne bi imalo smisla.
Onda sam nekako čuo razgovor između tada tvog supruga i Marka koji mu čestita na prinovi i trećem detetu,tu sam pukao i poludeo.
Ostalo vec znaš, ljubavi moj!"Završi snuždeno, spusti glavu i gleda u jednu tačku.
" I šta sada, ko je prosvetlio tvoju pomućenu svest?"
Besna sam na njega jer je  sam  sve skovao, video,čuo ,povezao. Nije me ništa pitao. Nije tražio objašnjenje. Samo me je šutnuo i na kraju povredio.
Ljilja i Marko su pre neki dan došli kod mene da provere zašto se ne javljam? Gde sam? Našli su me, pa ne baš u najboljem stanju. Onda se Ljilja sažalila na mene. Naravno pre toga mi je očitala bukvicu.  Shvatio sam da sam sve sjebao i pogrešno razumeo."  Dodiruje mi ruku, pokušava da ostvari kontakt,da se povežemo ali ne dozvoljavam.
" Aha, kako razumem ti si mislio da si nešto video. Zatim si mislio da si nešto čuo, pa si sve to upakovao i povezao u pogrešnu priču. Na kraju si rešio da budeš kreten prema meni i povališ prvu žensku koji vidiš.
" Bravo,Damire! Čestitam, ovaj put si nadmašio sam sebe." Sada ja njemu aplaudiram.
" Zar ti nije slučajno palo napamet da me bilo sta pitaš. Zar nisi pomislio da ti možda dugujem objašnjenje ili ono što se desilo između nas nema veću vrednost od jedne  neobavezne jebačine?"
Nemoj tako da pričaš. Znaš da to nije istina. Spustio se na kolena i stavio mi glavu u krilo. Ukočena sedim i ne pomeram se. " Ti znaš da ja nemam nikoga. Ti si meni sve na svetu ljubavi! Nisam te očekivao.Nisam ti se čak ni nadao. Pojavila si se iznenada i pomerila ceo moj svet,reagovao sam glupo i ljubomorno. Nisam smeo da se mešam, plašio sam se da ti nešto ne pokvarim kada sam već mislio da ste se pomirili i čekate dete.
Nemoj da ideš, oprosti mi malena! Poludeo sam kada sam shvatio da sam te izgubio.
Pruži mi još jednu šansu,nemoj da me ostavljaš molim te! "
Njegove reči leče moje ranjeno srce, popustim malo, nije da ga ne razumem. Ipak se ne poznajemo dovoljno. Počeli smo nešto u ne baš normalnim okolnostima. Nežno ga pomazim po glavi, provlačim prste kroz meku kosu,ćutimo.
Bojažljivo pomera ruke, kao da se plaši da ću da nestanem, steže ih oko mene. Podiže glavu i gleda me ,topim se i gubim u zelenilu. Prislonim svoje čelo na njegovo.
I šta da radimo sad?
Šta god želiš, samo nemoj da ideš od mene.Ne pušta me iz zagrljaja.
Hajde da zaboravimo ovaj glupi nesporazum, i samo da znaš nisam spavao sa onom devojkom. Nisam  ni pokušao. Otkada sam prvi put bio sa tobom, ti si mi u srcu i mislima. Moje telo ne reaguje na druge žene,ti si me začarala i upropastila za sve ostale. Sad vidi šta ćeš sa mnom.
Lice mu krasi predivan osmeh. "Dušo sada moram da te poljubim. "
Ljubimo se gladno, očajno. Mesec dana je predugo bez Damira. Ruke su mi oko njegovog vrata. Jednim potezom, okretno i vešto, kao da sam perce, prebacuje me sebi u krilo i namešta moje noge oko svojih bokova.
Nedostajala si mi…..umirao sam bez tebe…ljubimo se i stenjemo…molim te reci nešto….
Dišem glasno i ubrzano,srce mi lupa, vrti mi se u glavi, tako deluje na mene njegova blizina.
" I ti si…" .ljubim mu usne,ali sasvim lagano i meko,pokušavam da dodjem do vazduha.."meni... mnogo".,…grickam mu unutrašnju stranu vrata…"nedostajao."
"Samo nedostajao?" Zavlači ruku ispod moje suknje, provokativno je podiže." Mmm šta to imamo ovde,
" Damire,molim te…."
" Reci ljubavi. "
Pa nastavi da me zadirkije sada mu je ruka tačno kod ivice mojih čipkasti gaćica.
" Stani, ne želim ….mmm "
" Šta želiš?" Promuklo pita, gubi polako kontrolu. Teške volje prekinem da ga ljubim i kažem." Ja u stvari želim da razgovaramo? "
" Uh,mala."Uzdahne. " U pravu si." Ne pušta me.
   Nekako sklopim rečenicu, toliko sam sluđena.
" Damire, iskreno najviše bih volela  da me poloziš na ovaj kauč  i nateraš da sve ružno zaboravim   ali ovaj put kažem ne. " Zaslužujemo drugu šansu i treba da razgovaramo. "
"Dobro, razgovaraćemo samo ostani ovako u mom krilu,nemaš pojma koliko mi prijaš. "
Poljubi mi usne još jednom kratko i posesivno.
" Dobro može li ovako?" Namestim se malo pristojnije,prebacim noge sa iste strane,tako  sada bar ne osećam tvrdu erekciju koja me bode i podseća koliko me želi. Osmehne se , tačno zna šta razmišljam i kaže .
"Hoćeš li ti prva ili ja? "Povlači kažiprst i šara  po mojoj ruci.
" Dobro ja ću. Dakle poznato ti je da sam već  tri meseca  slobodna žena. "
" Jeste ljubavi, znam to tačno deset dana." Dok ja govorim ljubi mi dlan.
"Leo i ja smo se na kraju sporazumno razveli,naravno puno starateljstvo nad decom sam dobila ja,hvala bogu nije se bunio".
Dok ja objašnjavam sve vreme nežno me mazi , ne skida ruke sa mene.
" Prošle nedelje se konačno odselio ,poznato ti je i da očekuje treće dete." Nastavljam istim tonom, uznemirio se , počeo je da se meškolji i vrti.
" Jeste, mala, nemaš pojma koliko sam srećan što to nisi ti." Izgovori u jednom dahu.
" Naravno da si to prvo pomislio. "
Čupnem ga za kosu. "Ti uvek pomisliš  najgore za mene,rekla sam ti da među nama već dugo vremena nema ništa. Ti si jedini muškarac sa kojim sam bila, ne računajući Leona mi ne delimo postelju već dve godine možda i više. "
Planiram da tako i ostane,zgrabi me  i privuče u naručje ,nikada nisam bio ljubomoran ali ti izvlačiš iz mene pećinskog čoveka,u tvojoj blizinini imam potrebu da te prebacim preko ramena i odvedem daleko od svih. "
" Nemaš razloga za ljubomoru vremenom ćeš razumeti. "
"Kako su deca podnela vaše razdvajanje?" Uozbiljio se i pažljivo sluša šta ću reći. Zna koliko su mi važna deca i da su ona i njihovi interesi na prvom mestu.
" Ispočetka je bilo suza i negodovanja, teško im je palo kada smo im prvi put saopštili, međutim brzo su prihvatili. Nije im se mnogo promenio život, Leon je inače retko provodio vreme kući. Naročito zadnje dve godine,obradovali su se kada sam im objasnila da će određene vikende provoditi samo sa njim, to im je bila novost.Kažem nije im posvećivao dovoljno pažnje kada smo bili zajedno. "
" Nadam se da će sada to da ispravi.
Lud je ako dozvoli sebi da ne viđa decu ,deca su vam preslatka. "
" Hvala, kada bude vreme upoznaću te sa njima, videćeš koliko su vezani za mene, mislim da ćeš im se svideti,imam takav osećaj. "
" Nadam se ljubavi, daću sve od sebe. "
"Znam da hoćeš!" Pomilujem ga po obrazu i nežno poljubim, jer zaista verujem u njega i njegovu dobrotu.
" Dakle, da ne bude više zabune, ti si sada moja devojka jel' tako?" Nestašno me cmokne u nos.
"Tako nešto nisam baš devojka. "
"E pa moja jesi." Opet me cmokne i još jače zagrli.
" Nisam te nikada pitala koliko imaš godina?"Setim se odjednom
" Trideset devet,a ti devojko? "
"Trideset pet, ha ha smejem. Pravi smo momak i devojka u najboljim godinama."
" Malena drago mi je da si mi sve razjasnila, ti si moja,a ja sam tvoj,kada budeš spremna  upoznaćeš me sa decom jedva čekam. "
" Oduvek sam želeo da imam  decu, jebi ga nije mi bilo suđeno. Nisam ti nikada pričao o mojoj devojci dok sam živeo u Americi. Bila je našeg porekla roditelji su joj iz  Srbije. Imali smo po dvadeset tri godine.  Viđali smo se nekoliko meseci, kada mi je saopštila da je u drugom stanju. Nisam u to vreme planirao da se ženim ali obradovao sam se da imam nešto svoje. Majku sam izgubio po rođenju ,a oca sa dvadeset godina. To je razlog što sam odlučio da prihvatim poziv strica da dođem kod njega. Stigao je u pravo vreme, ostao sam bez novaca, u to vreme sam  bio student, teško sam živeo. Tako da sam sve napustio i otišao.
Da se vratim na Ivanu, tako se zvala, dogovorili smo da se venčamo pre nego što se beba rodi ali nikako nismo stizali.
Stalno je bila u nekoj žurbi, uvek nervozna, čudno se ponašala , a ja nisam tome mnogo davao na značaju . Kada je ušla u deveti mesec   dobio sam poziv iz policijske stanice da je poginula u saobraćajnoj nezgodi, obe su stradale. Test je kasnije pokazao da je bila pozitivna na alkohol i opijate. Nisam znao , nisam primetio, kasnije sam čuo da je i ranije imala problema sa drogom to jest tabletama. Još uvek osećam krivicu što nisam ništa učinio da je sprečim. "
" Žao mi je Damire, zaista mi je žao." Držim ga utešno za ruku,i nežno milujem.
Pričali smo veoma dugo, iskreno i bez laži, otvorili smo  jedno drugom duše, tešili se, smejali, onda je predložio da izađemo i odemo na ručak.
Usput je poneo projekte koje je sam radio.
Seli smo u obližnji restoran sa baštom i  naručili za oboje isto. Biftek na žaru sa mnogo salate. Dok smo čekali porudžbinu  iz torbe je izvadio neke papire i pružio mi ih.
"Gledaj malena ovo su nacrti tri kuće na različitim lokacijama, radi se o porodičnim kućama sa dvorištem. Pogledaj sa decom i odluči, što pre odlučite to će  gradnja pre da krene kao moja devojka imaš prioritet."
Namigne mi.