Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Prolog

Stajala je u šumi sa detetom u naručju i dva muškarca. Pogledala je u onoga koji joj je stajao sa desne strane. Imao je istovetne oči kao i ona. "Čuvaj ga, bato.", tiho je rekla i spustila bebu u njegove ruke.

Zagrlio je slobodnom rukom. "I životom svojim, seko. Za njega ne brini, ti se čuvaj."

Klimnula je glavom, odvojila se od njega, a zatim im otvorila vrata BMW-a koji ih je čekao. "Vozi.", rekla je vozaču, motor je zabrujao i uskoro se izgubio iz njihovog video kruga.

"Ne brini, pobrinuo sam se da sve bude kako treba i da sigurno stignu."

Ledeno plave oči su ga pogledale. "Bolje bi ti bilo, Ljubomire, znaš da greške ne praštam.", zasiktala je.

Klimnuo je glavom. "Znam. Vreme je da se i ti izgubiš, Đavolice."

"Ne brini, ali vratiću se po njih i po svog brata i dete."

Došli su do njenog auta i on je pogledao. "Čuvaj se."

"I ti, Ljubomire.", hladno je rekla, sela u svoj automobil i dala gas. Gde? Ni sama nije znala.

Dobro veče, narode, ovo je samo najava za novu priču, u kojoj ćete, nadam se, uživati kad za to dođe vreme. Za sada imate samo prolog, čisto da vam zagolica maštu. Želim vam lepo veče 😘😘😘