Četranesto poglavlje

2K 125 14
                                    

Magdalena nije mogla da zaspi. Gledala je dvojicu najvažnijih muškaraca u svom životu kako mirno spavaju. Nije želela da propusti ni jedan trenutak kraj njih. Već je odavno bilo svanulo kad se polako izvukla iz Danilovog zagrljaja i tiho izašla iz sobe. Stavila je kafu za njih dvoje, otišla do kupatila, sredila se, pa izašla i zakuvala kafu. "Dobro jutro, seko. Zet i Vuk još spavaju?"

"Mhm. Ja nisam ni spavala.", promumlala je. 

Namrštio se. "Zašto?"

Osmehnula se. "Nemaš pojma kako su savršeni dok spavaju, bato. Nisam želela da propustim ni jedan sekund.", tiho je rekla.

Željko je uzdahnuo i zagrlio je. "Još malo i gledaćeš ih ceo život. Čekala si tolike godine, još par meseci ništa ne znači."

Osmehnula se. "Znam, idem da mu nosim kafu u krevet.", promrmljala je, uzela poslužavnik sa kafama i odnela ga u sobu. Spustila ga je na stočić, sela na krevet i počela da spušta nežne poljupce po Danilovom licu i grudima. "Dobro jutro, lepi moj.", zaprela je kad ju je pomazio po kosi i pogledao je.

Par sekundi je samo gledao, a onda je povukao na sebe i strastveno je poljubio. "Dobro jutro, srećo.", tiho je rekao i povukao je da legne kraj njega.
Zadovoljno je uzdahnula kad je zagrlio, ovila mu ruke oko vrata i protrljala nos o njegov. "Kafa je gotova."

"Kasnije. Kako si spavala?"

Zasmejala se. "Nisam spavala, nisam želela da propustim ovu noć, Danilo."

Uzdahnuo je i nežno je poljubio. "Biće ih još mnogo, ljubavi."

"Veruj mi da hoće, nije bitna cena koju ću morati da podnesem. Hoćemo li da pijemo kafu?"

"Mhm.", promrmljao je, polako ustao kako ne bi probudio dete, seo na pod i povukao je u svoja krila. "Mogla si barem noćas odspavati, ljubavi, ionako malo spavaš.", nežno je rekao.

Prevrnula je očima. "Kad te iščupam odande spavaću, do tad mi ne pada na pamet da prespavam bilo koji trenutak kraj tebe.", promrmljala je i zapalila cigaretu.

Zapalio je svoju, povukao dim, a onda zavukao šaku ispod njene majice. "Čak ni zbog mene?", tiho je upitao, dok joj je mazio grudi.

Izbacila je grudi ka njegovoj ruci. "Manipulatoru, znaš da ću za tebe sve učiniti.", prošaputala je. 

Zasmejao se i uštinuo je za bradavicu. "Ti ili ona?", promrmljao je i uhvatio je za ribicu.

Zaječala je. "Nisi normalan. Obe, budalo.", procvilela je.

Nasmejao se, povukao je ka sebi i zahtevno je poljubio, a onda legao preko nje i kolenom joj rastavio noge. Smestio se između njih i počeo da se trlja o nju. "Mama, tata…"

"Jebote, načisto sam zaboravio da je tu.", prošaputao je i brzo ustao sa nje.

Nasmejala se, ustala i krenula ka sinu, a onda zastala kraj njega. "Obuci trenerku, previše štrči.", promrmljala je i uz osmeh se okrenula od njega. "Dobro jutro, ljubavi.", nežno je rekla i zagrlila dete.

"Dobro jutro, mama.", rekao je, uzvratio joj zagrljaj, a onda sišao sa kreveta i došao kod oca. "Dobro jutro, tata.", promrmljao je i seo mu u krila. 

Danilo se nasmejao, zagrlio ga i poljubio u slopoočnicu. "Dobro jutro, sine."

Magdalena je sela preko puta njih i gledala ih. Sve joj je bilo nestvarno, kao san. "Tata, zašto si ležao preko mame?"

Raširila je oči, pogledala u Danila, a onda skočila na noge. "Idem da donesem doručak."

Nacerio joj se. "Nismo još gladni, jel tako, sine?", upitao je i još šire se nacerio kad je mali klimnuo glavicom. "Dođi, sedi ovde.", promrmljao je i pokazao mesto kraj njega. "Mama, dete je…"

Dodir Đavola -ZAVRŠENA-Where stories live. Discover now