Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Peto poglavlje

Pogledala je u Vuka. "Ostaćeš sa Mitketovom ženom i decom. Oni su tvojih godina, taman možeš da se sprijateljiš sa njima. Imaš li u Moskvi puno prijatelja?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, ujko mi nije davao da često idem sa decom, a i kad jeste čika Ozren, ili čika Velja bi uvek bili sa mnom."

Klimnula je. "Ujko se plašio za tebe, sine. Ovde ćeš naći mnogo prijatelja."

"Pa ću morati da ih ostavim."

Nasmešila se. "Nećeš, kad krenemo mi, krenuće i oni, mi smo porodica, a porodica uvek ide zajedno. Hajde, ispadaj.", nežno je rekla i pogurala dete iz auta, pa izašla za njim. Nasmejala se kad je u dvorištu ugledala svoju Tanju, njih dve su bile najbolje drugarice još iz detinjstva. Zajedno su išle u osnovnu, a kasnije i u srednju školu. Potrčala joj je u zagrljaj. "Jebote, ne mogu da verujem!"

"Ni ja. Sve si lepša, Tanja.", veselo je rekla kad ju je pustila i odmerila je.

"Prošlo je deset godina? Izgledaš kao da ti je i dalje dvadeset. Hajde, da stavim kafu i..."

Uhvatila je za ruku i zadržala je. "Ne mogu, Tanja, Mitke i ja imamo toliko toga da obavimo. Doćiću ovih dana. Dovela sam ti Vuka, ako nije problem da ostane sa tobom i klincima par sati?"

Tanja je prevrnula očima. "Uvek si volela da me pitaš gluposti. Naravno da nije. Jebote, on je isti Danilo!", ciknula je, kad ga je ugledala.

Magdalena se ponosno nacerila. "Najlepši je na svog tatu, jel tako, ljubavi?"

Ozbiljno je klimnuo. "Jeste, mala."

Tanja ju je pogledala. "Ima i njegov stav, nigde te tvoje vrckavosti."

Magdalena se nasmejala. "Sinovi nam izrastaju u očeve, jednog dana će oni vladati ovim gradom.", arogantno je rekla.

"Vala moj neće, taman ga tukla i dan i noć. Neću bre, ženo, da strepim i za njega, kao što strepim za ovu moju budalu i tebe svaki put kad odete.", progunđala.

Magdalena ju je poljubila. "Ne brini, čuvaću ti muža.", promrmljala je, a onda kleknula ispred Vuka. "Budi dobar i slušaj Tanju, važi?"

Klimnuo je. "Važi, mama."

Poljubila ga je, ustala i bledo pogledala u Tanju koja je umirala u smeha. "Šta ti je?"

"Ti reče da nikad nećeš kleknuti ispred bilo koga, po cenu života."

Prevrnula je očima. "Samo ispred mog sina, Tanja. Ostali će klečati ispred mene.", arogantno je rekla. "Vidimo se.", promrmljala je, još jednom poljubila Vuka i pogledala u Mitketa. "Ja vozim."

Dobacio joj je ključeve i ušao na suvozačevo mesto. "Šta je Žarko rekao Danilu?"
U.
"Ne znam, nismo stigli da razgovaramo o tome, Mitke."

Klimnuo je. "Razumem. Bilo bi dobro da malo usporiš.", promrmljao je kada su izašli na auto-put i kada je skala naišla na dvesta.

"Opusti se, Mitke, imam ja još mnogo toga da uradim pre smrti. Okreni Željka, vidi jel sve spremno."

Uzeo je telefon, okrenuo broj i upalio spikerfon. "Gde ste?"

"Jel sve spremno, bato?"

"Jeste, za koliko ste ovde?"

"Za dva minuta.", rekla je i Željko je spustio slušalicu.

"Ne razumem, šta čekamo?", mlad momak je upitao čoveka do sebe.

"Legendarne ruke Đavola.", mirno mu je odgovorio.

"Zar to nije Željko?"

Ovaj se nasmejao. "Ne, evo stiže.", rekao je i pokazao na crni džip koji se tog trenutka parkirao.