Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Deveto poglavlje

Okrenula je Danila čim je ušla u zgradu. "Jesam li brza?"

Nasmejao se. "Jesi, srećo moja. Šta se dešava?"

Ušla je u stan i pogledala u Željka. "Danilo još spava?"

"Mhm."

“Dobro. Slušaj me, ljubavi, sudija koji te je osudio je razveden, ali i dalje ima troje dece. Sudio je mnogim bosovima. Ponudiću mu pola miliona evra da ponovo pokrene postupak, kad mu ja to budem rekla.”

"Ako ne pristane?"

"Izvršiće samoubistvo.", mirno je rekla.

"Bez tragova, jedina."

Zasmejala se. "Rekla sam samoubistvo."

Žarko je frknuo. "Samo budala bi odbila pola miliona, pogotovo ako ima decu."

"Tačno tako, striče. Znači, slažete se?"

"Samo ako ne ideš sama, ljubavi."

Nasmejala se. "Ne brini, idu Mitke, Mrgud i Deki."

"Striče, hteo sam i ja da idem, ali me tvoja mezimica drži ovde zatočenog.", Željko se požalio.

"Tebe traže, Željko, Magdalena zna šta radi.", Žarko je mirno rekao.

Klimnula je glavom. "Tačno tako. Uostalom, ti imaš najvažniji zadatak, da čuvaš mog sina."

"Našeg sina, jedina."

Zasmejala se. "Našeg, dušo."

“Gde je on? Želim da ga pitam jel mu mama objasnila.”

“Spava, nazvaće te kad ustane, pa mu objasni, srećo.”, progunđala je. 

Slatko se nasmejao. “Dobro, anđele.”

Prasnula je u smeh. “Ne kvari mi reputaciju pred ljudima, ludaku.”, rekla je smejući se. 

Jale je frknuo. “Ne brini, pobrinula si se da niko ne može da ti pokvari reputaciju.”

Nacerila mu se. “Tek ću, samo ako ne bude po mom.”

Čula je iznerviran uzdah preko telefona i u život se mogla kladiti da to nije Danilo, već njen stric. "Imamo cilj, Magi, drži ga se."

Nasmejala se. "Hoću, striče, samo sam rekla da neću birati sredstva da dođem do njega."

"Dobro, Magi. Ajde prekidajte, jebote, čitavo jutro ga slušam kako mumla na telefon."

Prasnula je u smeh. "Zato sam mu ga i donela."

"Da bi po ceo dan mumlao na njega?"

"Sa mnom, striče. Nemoj biti takav, ti si deset godina svaki dan sa njim."

"Oduševljen sam sa tim.", ironično je rekao.

"Ja bih bila. Ljubavi, sad zaista moramo da prekinemo, treba sve da se spremi i..."

"U redu, samo se čuvaj, srećo."

"Ne brini. Volim te."

"Volim te, srećo.", rekao je i spustio slušalicu.

Pogledala je u momke oko sebe. "Neka pitanja?"

Mrgud se nacerio. "Šta bi ti radila deset godina zatvorena sa njm?"

Prevrnula je očima. "Pametno pitanje."

"Nema, Đavolice, sve je jasno."

Klimnula je i ustala. "Idem da se istuširam."