Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Dvadeset osmo poglavlje

Doktorka joj je pregledala nogu. "Uspavaćemo Vas i izvaditi metak, nije toliko strašno, koliko boli."

Odmahnula je glavom, izvadila nešto iz džepa jakne i pokazala joj. "Trudna sam, zaboravite na uspavljivanje i vadite ga.", progunđala je.

Žena ju je zabezeknuto pogledala. "Gospođo Magdalena, pakleno će boleti, uprkos lokalnoj anestiziji, koju bih Vam dala."

"Rekla sam ne."

"Slušajte...", počela je, ali hladan pogled ju je presekao. "U redu, pozvaću i ginekologa da Vas pregleda. Imate li neke bolove?"

Odmahnula je glavom. "Ne, samo me noga pakleno boli."

"Zaista se čudim.", žena je ironično promrmljala sebi u bradu.

Magdalena se nasmejala. "Nisam baš znala da toliko boli."

"Da ste znali, verujem da ne bi sad bili ovde."

Zasiktala je kad joj je dala lokalnu anesteziju. "Grešite, jedino što je moglo da me spreči, bilo bi da je taj metak završio ovde.", progunđala je i pokazala na glavu.

Doktorka je klimnula glavom. "Sačekaćemo par minuta kako bi anestezija delovala.", promrmljala ne i izašla ispred vrata. "Gospođa je dobro, ko joj je suprug od vas?"

"Ja, doktorka."

"Možete ući, ako želite da budete sa njom, dok joj budem vadila metak i tokom pregleda."

Danilo ju je zbunjeno pogledao, ali je klimnuo glavom i ušao u ordinaciju. "Vadićete joj metak na živo?", Žarko je zarežao.

Doktorka ga je mirno pogledala u oči. "Ko ste vi?"

"Njen stric."

"Gospodine, u njenom stanju ne dolazi u obzir da je uspavljujem bez preke potrebe. I sama je odbila totalnu anesteziju."

"U kakvom stanju?"

"To će morati gospođa sama da Vam kaže."

Žarko je besno pogledao u lepu doktorku. "Imam prava da znam."

"Onda tražite objašnjenje od nje, ja ne smem... Gde ćete?", zapanjeno je upitala kad je zaobišao i uleteo u ordinaciju.

"Da čujem.", zarežao je na Magdalenu.

"Gospodine, kasnije! Moram da je pripremim..."

Okrenuo se i pogledao je. "Vi slobodno radite svoj posao, a ti, pričaj!"

Pogledala je u Danila, pa u strica. "Ovaj, pa...", počela je da muca.

"Žarko, posle."

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Odmah, Magdalena."

Doktorka je krenula da vadi metak. "Trudna sam.", jedva je istisnula. Videla je stotinu zvezda oko sebe od bola i prokleto se nadala da će je zadaviti i skratiti joj muke.

Nastao je muk. Pogledala je u Danila i videla mu mešavinu stotinu osećanja u očima. "Koliko?", promuklo je upitao.

"Dva i po, do tri meseca. Zato je sve toliko i ubrzano.", prošaputala je.

Spustio je šaku na njen stomak. Bio je u šoku, osećao je sreću, nežnost, ali i ljutnju, ponovo mu nije rekla. "Kad si mislila da mi kažeš?"

"Gotovo, napolju je, još samo da ušijem, pa će ginekolog doći sa ultrazvukom ovde.", doktorka se ubacila.

"Kad sve bude gotovo.", prošaputala je.

Klimnuo je. Ništa joj nije odgovorio. Plašio se da bi joj u ljutnji rekao nešto što ne bi nikad oprostio sebi, sve i kad bi mu ona oprostila. Progutala je knedlu i pogledala u strica. "Striče..."