Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Šesnaesto poglavlje

Došli su pre Rakića na parking. Zapalila je cigaretu i pogledala u Danila. "Ne brini, biće sve u redu.", nežno je rekla.

Klimnuo je. "Znam, ali tražiš od mene jedino što ne mogu da učinim. Ti si moje sve, Magdalena."

Osmehnula se, povukla ga ka sebi i strastveno ga poljubila. "Znaš da ću biti dobro, zbog tebe i Vuka."

"Znam.", prošaputao je, bacila je cigaretu kroz prozor, pa se prebacila na njega i nastavila da ga ljubi.

Neko je pokucao na prozor. "Dobro jutro, prekidam nešto?", Rakić je upitao smejući se.

"Nosi se.", promumlala je sebi u bradu, a onda se nacerila. "Ma ništa.", zajedljivo je rekla.

Prasnuo je u smeh, otvorio joj vrata i ona se nekako iskobeljala iz auta, a za njom i Danilo. "Spreman?"

Danilo je uzdahnuo. "Nikad neću biti spreman, al kad moram...", rekao je i slegnuo ramenima.

Rakić ga je potapšao po ramenu. "Još par meseci."

Klimnuo je. "Znam.", promrmljao je i pogledao u Magdalenu.

Bacila mu se oko vrata i jako ga zagrlila. "Ne brini, još malo i bićemo daleko odavde, obećavam.", prošaputala je.

"Volim te."

Osmehnula se i poljubila ga u vrat. "Volim te, Danilo."

Povukao je za kosu, željno je poljubio i nekako se odvojio od nje. "Idemo.", promrmljao je.

Rakić joj je namignuo. "Vidimo se, Magi.", rekao je, sačekao da Danilo uđe u auto, pa ušao za njim.

Ostala je da stoji i gleda za njima sve dok joj se auto nije izgubio iz vida, a onda sela u svoj auto i dala gas. Vozila se po gradu i razmišljala. Želela je da nađe način, kako bi ubrzala proces, ali ubrzo je shvatila da to ne može da izvede na bezbedan način za sve njih, a ona nije želela da dovede bilo čiji život od svojih ljudi u opasnost, radi svoje sebičnosti. Okrenula je broj. "Molim?"

"Čika Mirko, kad možemo da se vidimo?"

"Kad god želiš, Đavolice."

"Za pola sata u "Skadarliji"?"

"Biću tamo.", promrmljao je i spustio slušalicu. Okrenula je auto, pa se uputila prema kafani.

"Dobro jutro, izvolite?", konobar je upitao i odmerio je.

"Kafu i viski.", progunđala je. Klimnuo je glavom i otišao, a ona je zapalila cigaretu. "Čika Mirko.", ljubazno je rekla, ustala i pozdravila se sa njim.

"Đavolice... Juče si bila raspoloženija. Ima li kakvih problema?"

Uzdahnula je. "Ne, samo sam malopre vratila Danila."

Nasmešio se. "Razumem, ali ne verujem da si me samo zbog toga zvala."

Konobar je došao po njegovu narudžbinu, pa se udaljio. "Ne, zvala sam te da tražim dozvolu od tebe."

Bledo ju je pogledao. "Od mene?"

Klimnula je glavom. "Treba mi uhoda kod "Ludaka", jedini ko je od mlađih sposoban je Mitar, čika Mirko."

Ponos mu je bljesnuo na licu. "Moj Mitar?"

Nasmejala se. "Tvoj. Staložen, sposoban i izuzetno inteligentan i miran, verovatno na tebe.", rekla je i nacerila se.

Zasmejao se. "Nisam želeo da bude nespreman, Đavolice, ovo nije igra i da se prave mangupi pred devojkama."

"Znam, dakle, ja bih da se inflitira unutra, radi informacija. Zaštitiću ga najbolje što mogu."