Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Dvadeseto poglavlje

"Iličiću, imaš posetu.", stražar je rekao i otvorio vrata.

"Ja?", čovek je iznenađeno upitao i izašao van.

"Da, ti, polazi.", stražar je progunđao i pogurao ga ispred sobom.

Stao je u sobi za posete kad je ugledao prelepu, mladu ženu. Magdalena ga je odmerila. Visok, prosed muškarac, lica išaranog ožiljcima, kao dokazima njegove burne prošlosti. "Dobar dan, gospođice. Čemu mogu da zahvalim na poseti tako lepe žene?"

"Muflonu, gospodine Iličiću."

Izvio je obrvu. "Poslao te je da me ubediš?"

Nasmejala se. "Nisam došla u njegovo ime, već u svoje."

"Zar ne? Mogu li znati tvoje cenjeno ime?"

Klimnula je i pružila mu ruku. "Magdalena Domak."

"Đavolove ruke, najzad imam priliku da te sretnem.", ljubazno je rekao i rukovao se sa njom. "Samo, nisam očekivao tako mladu ženu, koliko sam čuo, ti si Danilova žena."

Klimnula je. "I sinovica Žarka Milića."

"Izvini, ja sam skoro duže ovde, nego što ti imaš godina. Pa, kako ja mogu da pomognem jednoj gospodarici podzemlja?"

"Čula sam da Vam je Muflon predložio saradnju."

Klimnuo je. "Sedi i ne persiraj mi.", rekao je, pa seo preko puta nje kad se smestila. "Jeste, ali nisam siguran da bi to bio pametan potez."

Mali osmeh joj se pojavio na usnama. "Ja imam predlog, koji će ga učiniti pravim, Nikola."

Iznenađeno je izvio obrve. "Slušam."

"Trenutno su najslabiji, neće uspeti da se održe, ostali će kao gladni vukovi navaliti na njih. Ja ti nudim ceo njihov deo."

Namrštio se. "Koliko znam, stric ti je bio u dobrom odnosu sa Starim."

"Da, a onda je Stari napravio grešku i zamerio se meni. Muflon nije loš, ali je nesposoban. Savršen za moje dalje planove. Nama, kao što znaš, ne treba njihov deo posla, vama bi dobro došao. Nije baš da vam cvetaju ruže, od kad je tvoj brat sve preuzeo."

Klimnuo je. "Dobro si obaveštena. Moj brat, pa, moglo bi se reći da nemamo mnogo toga zajedničkog. Šta tražiš za uzvrat?"

Osmehnula se. "To je najbolji deo. Ništa, osim da se držite po strani, ukoliko dođe do sukoba između nas."

"Samo to?"

"Mhm, možda niste u najboljem stanju, ali vas to čini i opasnijima, borba za opstanak."

"Sad mi je jasno zašto je tvoj stric pristao da im žena bude na čelu. Uvek je bio spreman i obavešten, rekao bih da si ti još mudrija."

Nasmejala se. "Trudim se. Usput, ne mogu da verujem da si ti otac detektiva Avramovića, kao nebo i zemlja ste.", progunđala je.

Iznenađeno se trgao. "Kako ti znaš za to?"

Zapalila je cigaretu, pa ponudila i njega. "Mogu ti reći da mu je to spasilo glavu, Nikola. Od nas toliko, on se baš okomio na mene, odustao je tek kad sam mu otkrila da znam. Simpatičan, ali naporan momak.", progunđala je.

Slegnuo je ramenima. "Nisam ga video skoro od rođenja, njegova majka je rešila da je najbolje da nemaju nikakav kontakt sa mnom i da nose njegovo prezime. Nisam se bunio, jer ja sam ovde.", rekao je i pokazao rukom oko sebe.

"Razumem. Ne brini, s' moje strane je bezbedan, sve dok..."

"Se drži dalje od tebe."

Odmahnula je glavom. "Ne od mene, od moje porodice."