Dodir Đavola -ZAVRŠENA-

Osamnaesto poglavlje

"Mitar je uspeo.", Jale joj je rekao par dana kasnije.

Zadovoljno se osmehnula. "Odlično. Brzo će zadobiti Muflonovo poverenje, sposobniji je bar duplo od svih njegovih.", progunđala je.

"Zato mi ne primamo nikoga sa strane."

Klimnula je. "Niti nam je potreban neko, Mrgude. Idem malo na vazduh.", progunđala je i izašla iz stana.

"Šta joj bi?"

Željko je slegnuo ramenima. "Nemam pojma."

Izašla je ispred zgrade i zapalila cigaretu. "Dobar dan, gospođo, jel sve u redu?"

Osmehnula se. "Jeste, Igore, izašla sam malo na vazduh. Šta ima novo među omladincima?"

Slegnuo je ramenima. "Ne mogu da veruju da nas je Mitar izdao, čak i svog oca."

Uzdahnula je. "U ovakvom poslu se to dešava.", mirno je rekla.

"I za to se plaća glavom.", promumlao je.

Izvila je obrvu. "Zar ne?"

"Drugi..."

"Njegov otac je jedan od nas, Igore i ja ga izuzetno poštujem, nemoj da vam padne neka glupost na pamet, jasno?"

Klimnuo je glavom. "Nikad se ne bi niko od usudio da uradi nešto bez Vašeg odobrenja."

"U redu. Igore, tebe poznajem više od drugih, ti ćeš preuzeti Mitrove dužnosti. Sve što se desi, a ne obavestiš me, ti mi odgovaraš, u redu?"

Klimnuo je. "Ne brinite, bićete obavešteni o svemu."

Osmehnula se. "Sve što se dešava ima svoj razlog, Igore. Odkad je onaj auto tamo?"

"Od jutros, gospođo, gospodin koji je došao sa njim je u kafiću prekoputa."

Klimnula je, spustila se niz stepenice, a onda prešla ulicu i ušla u kafić. "Dobro jutro, Avramoviću.", rekla je i ne sačekavši odgovor sela preko puta njega. "Odkud Vi u ovom kraju?"

Pogledao je. "Svratio sam na kafu."

Konobar je došao. "Gospođo Domak..."

"Daj i meni kafu, Rale.", rekla je i osmehnula mu se. Klimnuo je i otišao, a ona je pogledala u Avramovića. "Nadam se da Vam ne smeta da što ću Vam se pridružiti."

"Da li bi otišla i da mi smeta?"

Zasmejala se. "Vi se nalazite u mom kafuću, ne ja u Vašem, detektive. Mm, šta mislite, kako bi izgledalo da unutrašnja kontrola može sad da Vas vidi kako sedite u mom kafiću sa mnom i ćaskate?", upitala je uz osmeh.

"Ovo je tvoj kafić?", iznenađeno je upitao.

"Detektive, detektive, kako možete tako nespremni da uđete negde, progonite nekoga, a ne znate šta radite? Očekivala sam mnogo više od Vas.", razočarano je rekla. Pocrveneo je. "Hvala, Rale.", rekla je kad je dečko spustio kafu ispred nje.

Udaljio se od stola, pogledala je u Avramovića i izvila obrvu, očekujući odgovor. "Šta si tražila kod Dinića?"

Zapalila je cigaretu i otpila gutljaj kafe. "Da Vas urazumi, detektive, ali vidim da je to nemoguće. Šta Vi hoćete od mene, detektive?"

"Nećeš se izvući."

Izvila je obrvu. "Smem li da znam šta sam uradila?", naivno je upitala.

"Znaš ti vrlo dobro."

Slegnula je ramenima. "Ne znam, ali nije ni bitno. Spustite se na zemlju, Avramoviću, ne terajte me da preduzmem drastične korake."

"Jel to pretnja?"