Šesto poglavlje

2.3K 149 18
                                    

"Gde ideš?", Željko je ujutru namešteno upitao Magdalenu kad je video da se negde sprema.

Bacila je pogled na njega, a onda nastavila da se šminka. "U posetu komandiru Miliću. Mislim da je zaboravio sa kim ima posla.", progunđala je.

"Ko ide sa tobom?"

"Trebao je Gole, ali on noćas radi, pogodi ko će večeras kod Danila.", rekla je cerekajući se, a onda prevrnula očima i uozbiljila se. "Mitke i Jale, ostali će ostati ovde."

"Dobro, šta imaš u planu?"

Završila je, pogledala se u ogledalo, a onda se okrenula ka njemu. "Da ga podsetim na neke stvari. Koliko sam obaveštena sad ima i unuke.", hladno je rekla. Izašla ne van i pogledala u Mitketa i Jaleta. "Spremna sam.", prigunđala je, a onda kleknula ispred Vuka. "Ostani sa ujakom, mama će brzo, a onda idemo u zoo vrt, važi?"

Klimnuo je glavicom, zagrlio je i poljubio je. "Volim te, mama."

Nasmejala se i jako ga zagrlila. "I mama tebe najviše voli. Budi dobar.", promrmljala je, poljubila ga u nos, pa ustala. "Idemo.", progunđala je. Petnaestak minuta kasnije su bili ispred stanice. "Sačekajte me tu."

"Đavolice..."

Odmahnula je glavom. "Ne brinite.", promrmljala je, izašla iz auta i ušla u stanicu. Podsmešljivo je primetila kako je muškarci gledaju. Znala je da bi mogla da ima svakog od njih, kad bi htela, ali svi su joj delovali kao mali miševi u odnosu na njenog Danila.

"Gospođice, ne možete tamo.", jedna devojka u uniformi je potrčala za njom.

Okrenula se i ledeno je pogledala. "Zar ne?"

Devojka je ustuknula, ali je ipak klimnula glavom. "Komandir je zauzet.", promucala je.

Magdalena je namirisala strah. Još više joj se približila. "Reci komandiru da ga traži Magdalena Domak, sigurna sam da će naći vremena."

Devojka je progutala knedlu i pokucala na vrata. Ova žena joj se ni malo nije sviđala. Radila je već dve godine u stanici i nikada nije videla takve hladne i bezizražajne oči. "Gospodine, oprostite, ali Magdalena Domak želi da Vas vidi.", promucala je kad je ušla unutra.

Čovek je skočio sa fotelje. "Nemoguće da se vratila. Recite joj da odmah uđe."

"Ne moraš, čula sam ga i sama.", Magdalena je rekla kad je devojka izašla, ušla u kancelariju i zatvorila vrata za sobom. "Dobar dan, komandire Miliću."

"Šta tražiš ovde, imali smo dogovor.", zasiktao je.

Zapalila je cigaretu i sela na njegov sto. "Koji si ti prekršio. Šta se desilo, komandire? Zaboravio si na dogovor, ili sa zaboravio šta se desi onime ko mi takne porodicu?", zarežala je.

Žestoko je odmahnuo glavom. "Nemam pojma o čemu pričaš."

"Detektiv Dinić i njegov mlađi kolega su dolazili kod mene, Miliću. Tražili su mog brata. O čemu si mislio kad si ih poslao, pošto o svojim sinovima i unucima sigurno nisi?"

Čovek ju je bledo pogledao. "Nisam poslao nikoga, Magdalena. Bila si dovoljno jasna prošli put."

"Slušaj me sad dobro. Maknućeš ih od nas, ili ćeš sahraniti sinove tačno na desetogodišnjicu smrti svoje žene, jasno?"

Klimnuo je glavom. "Biće završeno."

Osmehnula se. "U redu. Nemoj da dozvoliš da krv tvojih sinova poteče ovim ulicama, komndire, veruj mi da nije vredno."

"Srediću to!", zarežao je.

Nadmeno se nasmejala, ugasila cigaretu o njegov sto i ustala. "Lepo je to čuti, komandire. Đoviđenja.", mirno je rekla i izašla iz kancelarije.

Dodir Đavola -ZAVRŠENA-Where stories live. Discover now