15. Samo trči!

652 35 46
                                    

Telefon na noćnom stočiću je počeo da vibrira uz kreštanje muzike, kidajući me iz sna.

Uz glasno stenjanje sam se pridigla i zgrabila telefon, okrećući ga u ruci kako bih mogla videti ekran, polu zatvorenih očiju.

Kejtin broj se pojavio, svetleći na ekranu. Flopnula sam na leđa i javila se.

-Da?

-Hej, Skarlet. Jesam te probudila? - njen glas mi je odzvanjao u ušima.

-Jesi... - promrmljala sam ispalivši istinu. Mada me nije bilo briga jer je ujutru moje raspoloženje ispod nule.

-Oh... Jesam? Pa dobro, bilo je i vreme da se probudiš. Dva sata je!

-Pa? - zevnula sam - Vikend je.

-Znam ali to ne znači da moraš ceo dan prespavati. Tako da ustaj, Lena je kod mene, i ajmo na doručak, barem za tebe. Negde u gradu.

-Lena je kod tebe kući?- protegnula sam se.

-Aha. Evo pozdravlja te.

-Pozdravi i ti nju.

-Hoću, hoću. Nego, ajde ustaj. Za koliko ćeš biti spremna da nas dve dođemo po tebe?

Bacila sam pogled na sat.

Sat vremena? Pola sata?

-Petnaest minuta. - rekla sam.

-U redu. Tu smo za petnaest minuta. Vidimo se!

Veza se prekinula.

Spustila sam telefon na krevet.

Kako ja sebi volim da zagorčavam život...

Iskočila sam iz kreveta, previše naglo da moj mozak reaguje, i zelepila se uz zid.

Nasmejala sam se sama sebi a potom otrčala do kupatila da se na brzinu istuširam i sredim.

Posle obavljanja jutarnje higijene i tuširanja, izletela sam iz kupatila i počela da preturam po ormaru.

Na kraju sam završila u paru uskih crnih farmerki, krop top crnoj majici kratkih rukava jer će danas biti vruće, i crnim sportskim patikama.

Kosu sam na brzinu raščešljala i vezala je u visok konjski rep.

Čula sam kako mi telefon zvoni pa sam se bacila na krevet, zgrabivši ga.

-Halo? - javila sam se, zadihano.

-Heeej, čekamo te ispred. - Kejtin glas je veselo prošištao.

Super. Taman na vreme.

-Dolazim! - proderala sam se u telefon a potom prekinula poziv.

Stavila sam nekoliko novčanica u džep a potom sa telefonom u rukama izašla iz kuće.

Ispred su me čekale Lena i Kejt, obe obučene u slične farmerke i bele košulje dugih rukava.

-Ooo, vidi mačke. - zadirivala me je Kejt dok smo se grlile.

-Lepo izgledaš,Skarlet. - Lena se blago nasmešila dok sam ja zaključavala kuću.

-Hvala, hvala. A vas dve kao da ste se dogovarale šta da obučete. - prokomentarisala sam ubacujući telefon, ključeve i novac u Kejtinu torbu.

-Zašto ja uvek nosim vaše stvari? - pobunila se dok smo krenule da šetamo ka gradu.

-Zato što ti uvek nosiš torbice. - Lena je slegnula ramenima.

Bad boy's loveWhere stories live. Discover now