Bad boy's love

11. Duguješ mi poljubac

-Molim? - upitala sam, instiktivno odaljivši glavu od njegove.

-Želim da me poljubiš. - rekao je približivši me.

Ustala sam od njihovog stola pre nego što je Jin uspeo da me zgrabi. - Ne.

Taehyung je takođe ustao i stavio ruke na kukove.-Da.

Pogledala sam u pod.-Kada to želiš?

-Sad. - rekao je a meni se glava cimnula ka gore.

-Ne. Ne pred svima. - rekla sam gledajući oko nas.

Taehyungovo lice se pretvorilo u kez.

-Zašto?-upitao je i približio mi se za korak.

-Zato. Hajde... - pokušala sam da se izbavim-hajde da se nađemo posle škole.

Taehyung je protrljao prstima bradu, razmišljajući.
-U redu. Gde?

-Ti odluči. Samo me za sada ostavi na miru. - rekla sam brzo i okrenula mu leđa.

Krenula sam da hodam ka svom stolu ali sam bila zaustavljena kada su se Taehyungove ruke našle oko mog struka, povlačeći me ka nazad.

Udarila sam leđima o njegova prsa a on se prignuo i naslonio svoje usne na moje uvo.

-Posle časova, kod zadnjeg ulaza škole. Nemoj da kasniš.Nemoj ni pomisliti da možeš da pobegneš. I ne zaboravi.... Moje usne čekaju.-rekao je šapatom a potom me pustio i vratio se za svoj sto.

Jeza mi je prošla niz kičmu i brže bolje sam se vratila do stola gde su me nestrpljivo čekali Kejt, Lena i Ben.

Kako sam sela, Kejt je gurnula čašu vode ka meni.

-Pij, trebaće ti.

Poslušala sam je i ispila je naiskap. - Hvala.

-Šta se desilo? Pričaj! - rekla je preduhitrivši Lenu i Bena.

***
Časovi su prošli brzo, kao rukom odneseni. Za vreme svakog odmora sam gotovo trčala do učionica kako ne bih srela Taehyunga.

Imala sam sreće i celog dana ga nisam srela. Što je bilo dobro. Nadala sam se da je polomio nogu i otišao kući.

Zvonilo je za kraj poslednjeg časa, pa sam izašla iz učionice uz pratnju Kejt sa kojom sam imala čas.

-Ko bi još znao da uradi onu strahotu od zadatka? - upitala je Kejt dok smo hodale hodnikom kroz gužvu.

-Aha... - rekla sam osvrćući se unaokolo.

-Tražiš Taehyunga? - upitala je pa sam je pogledala. Klimnula sam glavom a ona je uzdahnula.

-Videla sam ga danas na hodniku. Tražio te je. Nije izgledao baš srećno. - dodala je dok smo izlazile iz škole.

-E pa, ja nisam. Tako da ne znam ni da li je još uvek u školi. Možda je otišao kući tako da.... - počela sam da pričam a onda se ukočila kada sam ugledala Taehyunga kako čeka na klupi ispred stepeništa škole sa prekrštenim rukama na prsima.

Kada su nam se pogledi sreli, ustao je i prišao mi za korak.

-Tako da ideš samnom. - rekao je i zgrabio me za ruku. Povukao me je ka zadnjem delu školskog dvorišta.

Okrenula sam glavu prema Kejt dok me je Taehyung vukao za sobom.

-Srećno. - prošaputala je.

Napravila sam tužnu facu a onda mi je nestala iz vidika kada je Taehyung naglo skrenuo, vukući me ka zadnjem ulazu škole.

Pustio mi je ruku a potom me gurnuo prema zidu tako da sam leđima bila pribijena uz njega.

Naslonio je ruke na zid oko moje glave, tako me zagradivši.

-Htela si da pobegneš, a? - zarežao je streljajući me pogledom.

-Ne. Samo te nisam videla celog dana tako da sam pretpostavila da si polomio nogu ili slično. - rekla sam i slegla ramenima.

Namrštio se i pribio svoje telo uz moje. Uhvatio mi je nogu i podigao je, obavivši je oko svoje.

-Moja noga je stabilna, hvala na pitanju. - zarežao je.

Odgurnula sam ga od sebe i spustila nogu, prekrstivši ruke na grudima.

-Vidim. - rekla sam streljajući ga pogledom.

Zakikotao se i prošao rukom kroz kosu.-Dobro je.

Prevrnula sam očima i skrenula pogled.

Taehyung se namrštio.-Ne prevrći očima na mene.

Ponovo sam prevrnula očima i sledećeg trenutka sam bila pribijena uza zid.

-Rekao sam da ne prevrćeš očima! - zarežao je Taehyung, stegnuvši me za ramena.

-E pa baš hoću! - namrštila sam se.

-Zašto me ne slušaš?!

-Zašto bih? - snishodljivo sam rekla.

-Zato što ću ti u suprotnom napraviti pakao od života.-rekao je mračno.

-O, da? Srećno sa tim.-rekla sam odlučno.

Taehyung mi je pustio ramena a potom mi obuhvatio struk rukom.

Drugom je obuhvatio stranu mog vrata i spojio nam tela.

Bili smo udaljeni nekoliko centimetara jedno od drugog, gledajući se.

-Poljubi me...-rekao je gledajući u moje usne.

Osetila sam njegov vreo dah na usnama kada je progovorio.

-Ne. - rekla sam posmatrajući ga.

Bio mi je tako blizu. Mogla sam da osetim kako gorim pod njegovim dodirom dok su me njegove oči razarale.

Nasmešio se.-Poljubi me.

Bio je tako lep.... Bolno lep..
Nije ni čudo što devojke ne mogu da odole njegovoj lepoti.

-Ne... - gotovo sam prošaputala.

Ponovo se nasmešio.

-Skarlet.... obećala si. - rekao je dok je prolazio usnama preko mog obraza.

-Znam.-pogledala sam ga.

-Tae! - neko je viknuo.

Iskobeljala sam se iz Taehyungovog stiska i uočila ostatak Bangtana koji nam se približavao.

-Zdravo. - Jungkook mi je odmah prišao.

-Hoćeš li se ti otkačiti od mene? - upitala sam iznervirano.

-Ne. - rekao je i nakezio se.

Jimin je prišao Taehyungu i šapnuo mu nešto.

Jungkook je iskoristio to i prišao mi. Prebacio je ruku preko mog struka i povukao me sebi na prsa.

-Hej, šta to... - pobunila sam se ali me je ućutkao stavivši prst preko mojih usana.

-Ššš....-rekao i nasmešio se.

Odgurnula sam ga i otresla odeću. Bacila sam pogled ka Taehyungu i videla da strelja pogledom Jungkooka.

-Jungkook....ne dodiruj je. - Taehyung je procedio kroz zube.

Jungkook se zakikotao i klimnuo glavom.

Taehyung mi je prišao u povukao me za ruku.

Išla sam za njim, a onda smo se zaustavili kod parka koji se nalazio nedaleko od škole.

-Zašto smo ovde? - upitala sam.

-Slušaj, nemam vremena za ovo sada.Duguješ mi poljubac. A ako se sutra ne pojaviš u školi, lično ću te izvući iz kuće. - sa tim rečima mi je okrenuo leđa i odšetao.

Odahnula sam od olakšanja i zaputila se kući.