21.Jednog dana...

588 37 19
                                    

Polako sam ušla u kuhinju, iz koje se čulo se čulo zveckanje sudova i unutra zatekla Taehyunga kako nožem secka meso.

Polako sam mu se prišunjala sam mu se od pozadi a potom prošaputala.

-Čiji je to leš majke ti?

Bilo mi je žao što se nije uplašio. Nije se čak ni trgnuo.

-Nemam pojma. Mada baš pametno da mi se prikradaš dok imam nož u ruci.-pogledao me je, odmahujući glavom.

-Šta kuvaš? - odlučila sam da ignorišem njegov sarkazam.

Uzdahnuo je i odložio nož.
Otišao je do sudopere i oprao ruke, a potom ih obrisao ubrusom.

Prišao mi je i povukao me za struk, zarobivši me u njegovim rukama.

-Ti ne treba da brineš o tome.A ja sad kuvam. A dok kuvam želim potpuni mir i tišinu. Da li je to jasno?-podigao je obrvu, suzivši oči.

-Zašto ne pustiš mene da kuvam? - upitala sam prelazeći rukom preko njegove.

-Ne bih da te nosim na duši.

Uvređeno sam ga pogledala.
-Zar misliš da sam toliko nesposobna?

-Da. - prosto je odgovorio.

-E baš ti hvala.-pokušala sam da prekrstim ruke na grudima ali nisam mogla jer sam bila privijena uz njega.

-Nema na čemu. - rekao je, ozbiljno me posmatrajući.

-Šta sad kao ja moram da odem? - upitala sam.

-Iz kuhinje, da. - klimnuo je.

Slegnula sam ramenima.-U redu.

Krenula sam da se odmaknem od njega ali nisam mogla da se mrdnem.
I dalje me je držao za struk.

-Ovaj... Hoćeš li me pustiti ili?

-Ne.

Namrštila sam se. - Pa kako onda očekuješ da...

Presekao me je.-Neko je izvan vile.

Zbunjeno sam ga pogledala.
-Kako to misliš?

-Neko je izvan vile.-ponovio je, ozbiljno me pogledavši u oči.

-To si već rekao. Kako misliš neko je izvan vile? Misliš nekakav pljačkaš, manijak, nešto tako?

Klimnuo je.

Jeza me je uhvatila.-Kako znaš?

-Neko je prošao pored prozora u prizemlju. - rekao je, ne skidajući pogled sa mene.

-Što u mene gledaš? Nisam nindža pa da odem i prošunjam se da vidim ko je.-brecnula sam se.

-Čak i da jesi, ne bih ti dopustio da to uradiš.-nasmešio se.

-Zašto ne?

-Zato.-pustio me je i krenuo ka vratima kuhinje.

-Hej, čekaj... - pobunila sam se.

-Ako te zamolim da ostaneš unutra, da li bi to i učinila?-upitao je i izašao.

Brzo sam krenula za njim i ubrzo ga sustigla.

Počeo je da se obuva, a potom videvši me, promrmljao. - Naravno da ne...

Obula sam se, a potom se uspravila,čekajući da Taehyung otvori ulazna vrata.

Pre nego što ih je otvorio, povukao me je za ruku i šapnuo mi da budem iza njega.

Izašli smo u dvorište.

Bad boy's loveNơi câu chuyện tồn tại. Hãy khám phá bây giờ