Bad boy's love

20.Niko te ništa ne pita

Taehyung je ostavio vrata svoje sobe otvorena, što mi je dodatno povećalo nervozu.
Ušla sam u sobu i zatekla ga kako gleda kroz prozor, okrenut mi leđima.
-Da zatvorim vrata?-upitala sam na šta se blago trgnuo, okrenuvši se ka meni.
-Da. - klimnuo je.
Zatvorila sam ih, a potom se okrenula ka njemu.
-Jungkook je otišao? - upitao je, prilazeći mi.
-Da.
-Možda mu se nije svideo film.-Taehyung je seo na ivicu kreveta.
-Ili se možda uplašio. Nonstop mi je srezao rame tokom strašnih scena.-slegnula sam ramenima.
-Uplašio? To ne liči na njega. Jungkook se ničega ne plaši. Možda je samo glumio da mi mogao da te dodirne.-Taehyung je zaključio, gledajući me.
-Nemam pojma.-rekla sam mirnim tonom, ne dopustivši da me iznervira.
Sela sam u lazy bag u kome je Jungkook prvobitno sedeo dok smo radili projekat.

-Ti i Jungkook ste se baš zbližili zar ne? - Taehyung se zamišljeno zagledao u pod.

-Da. Hajde da odgledamo taj film pa da idem kući.-rekla sam ustajući sa lazy-bag-a.

-Skrećeš sa teme... - Taehyung je ustao sa kreveta i otišao do prekidača za svetlo. Ugasio je svetlo, a potom legao na krevet, čekajući da mu se pridružim.

Nisam htela da legnem pored njega. Znam da je ugasio svetlo zbog filma ali nisam imala poverenja u Taehyunga.

-Kad ti se roditelji vraćaju? - upitala sam penjajući se na krevet.

-Sutra.

Ukočila sam se.-Rekao si da se vraćaju večeras.

-Lagao sam. - Taehyung se široko osmehnuo.

Istog momenta sam sišla sa kreveta, prekrstivši ruke na grudima.

-Ti to mene zezaš?-upitala sam ljutito.

-Ne. - Taehyung me je nevino pogledao.

-Onda ja idem kući.-rekla sam i krenula da uzmem duksericu.

-Ne, ne...-osetila sam Taehyungov stisak na ruci.

-Puštaj me. - rekla sam i za divno čudo me je pustio, tužno me gledajući u oči.

-Ostani barem dok se film ne završi. Ja ću te otpratiti kući posle toga. Obećavam. Samo ostani.

Da li da ostanem?

Predomišljala sam se nekoliko trenutaka, a potom klimnula glavom.-Dobro. Ali posle filma idem kući. Ne treba da me pratiš, samo idem. Tačka.

-U redu. - Taehyung je klimnuo glavom.-Hajde da odgledamo više ovaj film.

Seo je u polu ležećem položaju na krevet, a ja sam sela pored njega, i dalje pomalo ljuta što me je prevario.

Mogla sam do sada već biti kući.

Iz razmišljanja me je trgnula Taehyungova ruka koja se obmotala oko mog struka, privlačeći me na njegova prsa.

-Taehyung... - krenula sam da se bunim ali me je presekao.

-Samo dok gledamo film.-nežno je rekao, grleći me.

Uzdahnula sam i bacila pogled na ekran televizora.

Mada, nisam mogla toliko da se koncenrišem na film jer su me brojne stvari ometale u tome.

Kao na primer to da ležim na Taehyungovim prsima, dok su njegove ruke obmotane oko mog struka.

Ili njegovi otkucaji srca koji ubrzavaju ritam svaki put kada se pomerim i za milimetar.

Njegova toplota i dodir mi prijaju. Osećam se sigurno u njegovim rukama.

On i Jungkook se toliko razlikuju...

Taehyungova toplota tela me je toliko uspavljivala da sam jedva držala oči otvorene.