Bad boy's love

13. Šta se kog đavola dešava?

Stajala sam ispred Taehyunga sa prekrštenim rukama na grudima,dok je on sedeo zavaljen u svom sivom lazy-bag-u.

-Pusti me napolje. - rekla sam steljajući ga pogledom.

-Ne. - uzeo je telefon i počeo da tapka po njemu.

Zarežala sam.-Odmah!

-Jok. - nastavio je da zuri u telefon.

Kako mi ide na živce!

Završili smo projekat. To jest, ja sam ga završila jer je Taehyung svo vreme igrao igrice i čačkao telefon. A sada, kada sam krenula da idem kući, nije hteo da otključa vrata. Čak je i ključ sakrio tako da ne mogu da ga nađem.

-Taehyung! - dreknula sam.

-Daj opusti se i sedi. - rekao je nezainteresovano.

-Prvo me poljubiš, onda ne radiš ništa a onda mi ne daš da odem! Ti si kreten! - rekla sam ljutito sevajući pogledom.

-Šta god ti kažeš. - slegnuo je ramenima.

Uzela sam ranac i stavila ga na leđa. Jaknu sam obmotala i zavezala je oko kukova.

Taehyung je podigao pogled sa telefona.-Šta to radiš?

-Idem kući. - brecnula sam se i otišla do vrata. Zgrabila sam kvaku i počela da je tresem.

-Zaključana su. - rekao je Taehyung.

Uzdahnula sam i okrenula se prema njemu.-Onda mi daj ključ.

-Sakriven je. - odgovorio je i nakezio se.

-Briga me, daj mi ga!

Taehyung je ustao.-Skini ranac.

-Neću! - brecnula sam se.

Prišao mi je i strgnuo mi ranac sa leđa a potom odšetao do vrata terase.

-Hej! Šta radiš to?! - uspaničeno sam pošla za njim.

On me je samo ignorisao i u sledećem trenutku je bacio moj ranac sa terase, u dvorište.

Zatvorio je vrata terase i navukao zavese, praveći se da se ništa nije desilo.

Seo je nazad u lazy-bag i uzeo telefon.

-Jesi li ti upravo bacio moj ranac sa terase?! - prodrala sam se.

Ignorisao me je.

Zarežala sam. - Hoću da odem odavde! Daj mi ključ!

-Želiš ga? - upitao je spustivši telefon na pod pored njega.

-Da! - prekrstila sam ruke na grudima.

-Onda dođi.

Frknula sam i prišla mu.

-Priđi bliže.

Prevrnula sam očima i stala ispred njega.

Taehyung se nacerio i zgrabio me za majicu, a potom me povukao ka sebi.

Pala sam mu u krilo a on me je obuhvatio oko struka kako ne bih pobegla.

-Puštaj me! - počela sam da se vrpoljim ali me je čvrsto stegnuo.

-A sad, uzmi ključ. - rekao je nonšalantno.

Tresnula sam ga po glavi.
-Nemoj mi ići po živcima nego me pusti i otključaj vrata!

-Neću! - dreknuo je.

Zamahnula sam rukom i ošamarila ga.

Lice mu se okrenulo na levo a onda me je pogledao raširenih očiju.