Bad boy's love

26.Spisak

Ne mogu da kažem da nisam bila nervozna jer jesam. Iako sam znala da će Jungkook biti presrećan što ima priliku da provede vreme samnom bez Taehyungovog ubacivanja, bio me je strah zbog onoga od juče.

Način na koji se iz toplog kolačića pretvorio u hladnog đavola me je potpuno izbacio iz takta.

Počinjala sam da žalim dan kada sam prihvatila naše prijateljstvo.

Izgleda da sam ipak trebala da se držim Kejt, Lene i Bena...

Zagledala sam se u oblačno nebo koje je pretilo da saspe poplavu na zemlju.

Kroz misli su mi non-stop prolazili trenuci od juče.

Onaj dečko na podu, Jungkook koji ga ismeva, Taehyung koji ga prebija a potom Jungkook i Taehyung kako se krvnički udaraju zbog mene.

Tužno sam uzdahnula, gurnuvši školska vrata koja su mi se u tom trenutku učinila tako teška da sam jedva smogla snage da ih otvorim samo kako bih se provukla unutra.

Školski hodnici su vrveli od učenika, tako da mi je pošlo za rukom da ostanem neprimećena i tiho skliznem do svog ormarića.

Trebalo mi je duže vremena nego obično da otključam ormarić ali sam na posletku najzad otvorila vrata ormarića i ubacila opremu za fizičko unutra.

Bilo mi je mrsko da je vučem po sobi a u rancu mi već ima previše stvari tako da je opremi bilo suđeno da provede ostatak školske godine unutar školskog ormarića.

Zatvarajući ormarić, izvadila sam raspored časova iz ranca a potom se zaputila ka kabinetu psihologije.

Pored loših momaka, ova škola se razlikovala od ostalih po rasporedu časova i odeljenjima.

Svi učenici su dobijali različite rasporede svake sedmice. Razlog tome je bio nedostatak odeljenja.

Iako je određeni broj učenika imao razrednog starešinu, oni nisu činili odeljenje.

Prilično kul ha?

Možda sam zbog toga i dalje pogubljena u ovom školskom zdanju.

Ušla sam u kabinet u kome je bilo previše toplo za moj ukus.

Razredna nije još stigla a učionica je bila skoro pa puna, tako da sam imala dodatnih pet minuta da se izgubim u svojim mislima ili zurim u oblačno nebo.

Pošto Kejt i Lene nije bilo na vidiku,sela sam u  praznu zadnju klupu pored prozora.

Leva strana kabineta je uvek najudobnija ako mene pitate...

A i možete da zurite kroz prozor.

Pustila sam da mi ranac sklizne sa ramena na pod ispod stola.

Raskopčala sam maslinasto zeleni duks koji sam nosila a potom se zavalila u stolici.

Zagledala sam se kroz prozor, u tmurno nebo preko koga su prelazili pepeljasti oblaci.

Pitam se, da li bih bila usamljena da Taehyung i njegova družina nisu pokazali izvesno interesovanje za mene.

Od svog dolaska nisam se sprijateljila ni sa kim osim sa Kejt.

I ako uzmem Jungkooka u obzir...

Lenu sam znala od pre a Ben je u istom paketu sa njom.

Možda su ostali stekli utisak da sam ista kao ovi iz Bangtana pa mi zbog toga nisu ni prilazili?

-Možda... - promrmljala sam sebi u bradu, nastavljajući da zurim kroz prozor.