Bad boy's love

16. Nova prijateljstva?

Disanje mi se ubrzalo, dok sam se probijala kroz gužvu u gradu.
Okrenula sam glavu, taman toliko da vidim da je Jungkook nekoliko metara udaljen od mene.
Panika se širila mojim telom dok sam nastavila da se probijam kroz gužvu, nadajući se da će me on izgubiti iz vida.

Laktovima sam se progurala do glavne ulice a potom potrčala koliko me noge nose.

Izašla sam iz gužve, a potom skrenula nalevo u sporednu ulicu.

Stigavši do kraja te ulice, brzo sam otrčala do još jedne, manje ulice, koja je bila okružena blokovima zgrada.

Stigavši do njenog kraja, hladan znoj me je oblio.

Ispred mene nije bilo ničega osim zida cigla, koji je predstavljao ćorsokak.

Uspaničeno sam pogledala oko sebe, i shvatila da nisam sama.

Dva momka, obučenih kompletno u crno, prišli su mi uz zlobne osmehe na licima.

-Vidi vidi... Koga to mi imamo ovde... - niži momak je rekao, prekrštajući ruke na prsima.

-Gde si krenula? - upita me viši.

-Nebitno. Ćao. - krenula sam da se okrenem ali me je viši momak sprečio u tome,povisivši ton.

-Ovo je naše mesto za odmaranje. A posetioci bivaju kažnjeni. - njegovo lice se namrštilo.

-Pa, ja sad idem, tako da... - promrmljala sam nervozno.

Čula sam kako neko trči jer je bat koraka bio sve bliži i bliži.

U sledećem trenutku, Jungkook je dotrčao do mene i zgrabio me za ruku.

-Tu si. - zarežao je ljutito.

-Hej, buraz... Ajde miči se odavde. Mala će dobiti batine, nemoj i ti. - niži momak nam je prišao za korak.

Jungkook je podigao obrvu a potom me povukao iza njega, zauzimajući zaštitnički stav.
-O stvarno? Navalite onda.

I jesu.

Dva momka su jurnula na Jungkooka, da bi se u sledećih nekoliko minuta obojica našla na zemlji, pokušavajući da dođu do vazduha uz bolne jauke.

Jungkook ih je savladao, jedva unoseći napor u to,jer je bio pet puta jači i spretniji od obojice.

Ponovo me je zgrabio za ruku, i povukao ka izlazu iz bloka.

-Ja ti nisam dovoljan pa hoćemo još problema za vratom? Neverovatno... - prokomentarisao je vukući me za sobom.

-Kao prvo, dospela sam tamo jer sam bežala od tebe. Kao drugo, koji je tvoj problem?-istrgla sam ruku iz njegovog stiska.

Stajali smo na početku parka, preko puta kojeg je bio red marketa i prodavnica.

-Ti si moj problem. A niko te nije terao da bežiš. - Jungkook me je ljutito streljao pogledom.

-Ja sam tvoj problem? Što si me onda odbranio od onih tipova? - prekrstila sam ruke na grudima.

-Zato što mi se može. - Jungkook je pružio ruku ka meni i obuhvatio mi struk. Povukao me je ka sebi tako da sam bila prislonjena uz njegova prsa, a potom mi je prstima sklonio pramen kose sa lica. - I zato što mi se sviđaš.-dodao je.

Odgurnula sam ga od sebe.- I očekuješ da ću ja biti sa tobom?

Slegnuo je ramenima.
-Svejedno mi je. Svakako ću uvek biti uz tebe tako da je isto kao da smo zajedno.

-Jungkook, šta hoćeš od mene? - počela sam da gubim živce.

-Hoću da budemo prijatelji.Za početak. - rekao je odlučno.