Bad boy's love

27. On se više ne računa...

Nisam navikla da kao zapeta puška izjurim iz učionice kao učenici poput Jungkooka, koji je zbog mog sporog pakovanja nestrpljivo počeo da cupka u mestu.

Kada smo izašli iz kabineta, školski hodnik mi se činio drugačijim, svetlijim. Pogotovo sada kada sam znala da me niko ne mrzi već da su pod zabranom prilaska.

-I, šta ti se jede danas?- upitala sam Jungkooka, ignorišući radoznale poglede učenika kada smo zajedno ušetali u kantinu.

-Svašta nešto.- prišao je pultu sa hranom.-Umirem od gladi.

Zakikotala sam se, posmatrajući ga dok je da trpao hranu na poslužavnik.

-Mora da te nisu hranili mesec dana.-zadirkivala sam ga, puneći jednokratnu čašu kolom.

-Ne, već je zbog trčanja. Uvek ogladnim kada trčim noću.- objasnio je, čekajući da napunim svoj poslužavnik.

Odložila sam čašu na poslužavnik a potom zgrabila parče pice i špagete sa malim ćuftetama.

Zajedno smo se uputili ka slobodnom stolu pored ogromnog prozora.

Na moje razočarenje, kapljice kiše su se uveliko slivale niz spoljašnju stranu prozora.

-Trčao si sinoć?-sela sam preko puta Jungkooka.

-Da.- nestrpljivo je ubacio zalogaj u usta.

-Kuda obično trčiš?- postavila sam sledeće pitanje, posmatrajući ga kako uživa u hrani.

-Ugde. E signem.- odgovorio je punih usta.

Zakikotala sam se.-Aaa, super.

Pridružila sam mu se u jelu.

Bilo je prijatno biti sam sa Jungkookom. Čak i pored toga što je kantina već uveliko vrvela od učenika, prijala mi je ta smirenost.

Jungkooku je očigledno godilo što me je imao samo za sebe bez Taehyungovih oštrih pogleda i dobacivanja.

Iako je jeo mnogo brže od mene, završila sam sa jelom pre Jungkooka.

Ustala sam od stola.-Vraćam se za sekund.

Otišla sam do pulta sa hranom i odložila poslužavnik. Zadržala sam samo čašu kole.

Okrenula sam se a potom se sudarila sa Taehyungovim prsima.

-Uh.-izdahnula sam pri sudaru.

Pogledi su nam se susreli.

Naježila sam se od njegovog prodornog pogleda.

-Izvini.- promrmljala sam a potom ga zaobišla i brzo odmarširala nazad do Jungkooka.

Na moju žalost, Jungkook više nije bio sam već je pored njega za stolom sedeo onaj plavi davež.

-Toliko o lepom danu.-promrmljala sam, zauzimajući prvobitno mesto preko puta njih.

Jiminovo lice se iskrivilo u osmeh.

-Pričaj mi o tome.- nadlaktio se nad sto i namignuo mi, kezeći se.

Prevrnula sam očima na njega a potom skrenula pogled na Jungkooka.

Za razliku od Jiminovog, Jungkookovo lice je bilo namršteno i napeto.

-Šta je bilo?- zabrinuto sam upitala.

-Da li ti je nešto rekao?- Jungkookov glas je zarežao, dok je očima fiksirao nešto iza mene.

Mogla sam da pretpostavim da je po sredi Taehyung sudeći po tome da je sto Bangtana bio iza nas.