Bad boy's love

19. Bože pomozi...

Nije mi bilo prijatno što sam ponovo u Taehyungovom dvorištu. A kada pomislim da ću za nekoliko minuta biti ponovo u njegovoj sobi, muka me uhvati.
-Moji roditelji nisu tu, tako da nam neće smetati.-Taehyung je prokomentarisao dok smo ulazili u vilu.-Sada možeš da je spustiš.-dodao je, zatvarajući vrata za nama. Okrenuo je ključ u bravi, zaključavši vrata vile, a potom ključeve ubacio u džep.

Kookie me je ljubopitljivo spustio, zakikotavši se zbog mog ozlojeđenog pogleda.

-Idemo u moju sobu. - Taehyung je počeo da se penje uz stepenice a i Jungkook za njim.

Uzdahnula sam i nemajući nekog velikog izbora, krenula da se vučem za njima uz stepenice.
Svi smo ušli u Taehyungovu sobu, a Taehyung je, po navici, zatvorio vrata sobe.

Kookie je skočio na lazy-bag a Taehyung je legao preko kreveta, uzimajući telefon u ruke.

Naslonila sam ruke na kukove.-Alo.

Obojica su me pogledala.

-Reci lepotice. - Kookie je ustao sa lazy-bag-a i prišao mi.

-Ne ti, već on. - pogledom sam prostrelila Taehyunga koji je upitno podigao obrvu.

-Reci. - uspravio se u sedeći položaj.

-Projekat se neće sam napraviti.-rekla sam oštro.

Uzdahnuo je i odložio telefon na krevet.-U redu...

                        ***

Zadivljujuće je kako je Taehyung druga osoba kada je neko od njegovih prijatelja u blizini.

Tako je smiren. Manje živčan.
A i Jungkooku prija Taehyungovo društvo.

Uz Jungkookovu pomoć, projekat je bio gotov za tili čas.

-Šta je još ostalo? - upitao je Taehyung zavalivši se u stolicu.

-Ništa. Gotovi smo.-rekla sam ustajući sa poda na kome sam radila prezentaciju sa Taeovog laptopa.

-Super. - Taehyung je potegao ruke.

-Ne bih da vas razočaram ali zar profesor nije spominjao neki film? - Kookie se javio iz lazy-bag-a.

-Halloween? To je horor. Mada možemo ga pogledati ako hoćete. - predložila sam.

-Ali taj film je dosadan... Ništa u njemu nije strašno.-Taehyung se pobunio.

-Jesi li ga gledao? - Jungkook ga je upitno pogledao.

-Ne.

-Pa onda hajde da ga gledamo. - Jungkook je zgrabio daljinski i skočio na krevet, povezavši TV na zidu sa laptopom.

Ubrzo je našao ceo film i pozvao nas.-Ajde da gledamo.

Tae je uzdahnuo i ustao sa stolice a potom seo na krevet pored Jungkook

Pridružila sam im se, sevši sa leve strane, pored Jungooka, tako da je on bio između mene i Taehyunga.

Taehyung je bio nezadovoljan rasporedom sedenja, dok se Kookie samo smeškao, puštajući film.

Kako je film odmicao, Kookie sve više pribijao uz mene, a kad god bi usledila strašna scena, stegao bi mi rame.

Ko bi rekao da je plašljiv.

Stigli smo do pola filma kada je Jungkookov telefon zavibrirao.

Kookie ga je isfrustrirano izvukao iz džepa i javio se.

-Reci Jine... - namrštio se.

-Ne,kod Taea sam... Ne, nisam uradio projekat.... Sa Jiminom... Nemam pojma....-Jungkook se dovukao do ivice kreveta a potom ustao, protegnuvši se.

-Jel baš moram?-jednom rukom je počeo da navlači tanku crnu jaknu.

-Dobro... evo me idem... - prekinuo je vezu i tutnuo telefon u džep jakne.

-Gde ćeš? - Taehyung ga je upitno pogledao dok smo ustajali sa kreveta.

Pauzirala sam film, a potom daljinski fiknula na krevet.

-Jin me je pozvao da pomognem Jiminu za naš projekat. - objasnio je Kookie.

-Aha... - Taehyung je klimnuo.

-Nego, Skarlet, da li hoćeš da te ispratim kući? Usput mi je.-Jungkook me je pogledao.

-Da. Hvala ti. - rekla sam, klimnuvši potvrdno.

-A, ne... Treba da završimo film. Ja ću te otpratiti kući.-Taehyung se ubacio, prekrštajući ruke na prsima.

-Odgledaj ga sam. Ja ću ga kući završiti.-rekla sam, ne želeći da ostanem sama sa njim.

-Ne mogu sam. Ostani barem dok se film ne završi. Ili dok mi roditelji ne dođu.-Taehyung je bio uporan.

-Kad ti dolaze roditelji? - upitala sam.

-Za jedno sat, najviše dva.

Uzdahnula sam a potom klimnula glavom.-U redu.

Taehyungovim licem se proširio osmeh, a onda su se on i Jungkook pozdravili.

Odlučila sam da ispratim Jungkooka do vrata, pošto je Taehyung bio toliko ljubazan da nije hteo.

Jungkook i ja smo se spustili niz stepenice a potom stali ispred ulaznih vrata.

-Dakle, na skali od jedan do deset,koliko je loše što ostajem sama sa njim?-upitala sam naslanjajući se na zid.

-Nula. - Jungkook se nasmešio dok se obuvao.

-Ma naravno.-rekla sam tiho, plašeći se da će nas Taehyung čuti iz sobe.

-Daj opusti se. On nije monstrum. - Jungkook se uspravio, a potom mi prišao.

-A pored toga, ti znaš da se braniš tako da ako krene na tebe...Imaš i moj broj.

Nasmešila sam se.-Hvala ti.

Uzvratio je osmehom, a potom me privukao sebi na prsa u snažan zagrljaj.

-Vidimo se sutra u školi. A večeras javljaj šta je bilo. - rekao je puštajući me iz zagrljaja.

-Kao neka žena si... - nasmejala sam se.

-Samo obavljam dužnosti prijatelja. - nasmejao se zajedno samnom a potom mi mahnuo i izašao iz vile u prohladnu noć koja se u međuvremenu spustila.

Mahnula sam mu a potom zatvorila vrata vile, zaključavši ih ključem koje mi je Taehyung dao.

-Bože pomozi... - rekla sam, polako se penjući uz stepenice.