Bad boy's love

8.Kazneni čas

Časovi su brzo prošli, što bi značilo da je vreme za kaznu. I to sa osobom koju ni najmanje ne želim da vidim.
Kim Taehyungom.

-Srećno sestro. - Kejt me je zagrlila a onda ušla u automobil svog oca.
Mahnula mi je i odvezli su se.

-Umreću... - rekla sam okrećući se ka školi.

Da je barem Lena ovde!
Na moju nesreću, izašla je sa šestog časa kako bi otpratila Bena u bolnicu jer je nekako uspeo da uvrne zglob noge na fizičkom.

Duboko udišem i ulazim u školu. Hodam kroz hodnike i dolazim do sale za fizično.
Ulazim unutra i zatičem profesora i Taehyunga kako razgovaraju.

-O! Gospođice Skarlet. Lepo je što ste nam se pridružili.-Počeo je profesor. - Ja sada idem i vidimo se za sat vremena.

Profesor je izašao iz sale i zaključao vrata za sobom.

Uzdahnula sam. - Super...

-Šta je tebi super?-Taehyung se brecnuo.

Odlučila sam da ga ignorišem, pa sam počela da se šetam po sali.

To ga je iznerviralo, pa je počeo da me prati, siktajući na mene.

-Možeš li bar jednom u tvom jadnom bednom životu da mi odgovoriš na jednostavno pitanje? Zar je toliko teško da otvoriš ta tvoja prokleta usta kada treba?

Stala sam a Taehyung se sudario samnom, nateravši me da se zateturam.

Besno sam se okrenula ka njemu.

-Moj život nije jadan a ti mi sasvim sigurno nećeš određivati kad ću i šta govoriti jer me baš zaboli uvo što ste ti i tvoja banda glavni u školi! - brecnula sam se.

-O jel? Znači ne plašiš me se a?

-Naravno da ne! Ko bi se još plašio tebe? - prekrstila sam ruke na grudima

-Pa očigledno svi osim tebe, zar nemaš oči? - približio mi se.

Odmakla sam se od njega.
-Ne prilazi mi! A i to što si poslao tvog prijatelja da me premlati je baš hrabro od tebe. - prosiktala sam.

-Ti misliš da sam ga ja poslao da to uradi? Kako se usuđuješ?! - sad je već urlao.

-Kako se ti usuđuješ?! - uzvratila sam istom merom.

-Nisam ga ja poslao! Nisam ni znao za to! Rekao mi je u kantini i nisam mogao da verujem!

-O stvarno? Pa si ga lupio pesnicom zbog mene jel?-sarkastično sam rekla.

-Da! - Taehyung je uzviknuo i uhvatio se za kosu. Prišao je zidu i naslonio glavu na zid.

-Znaš šta? Nije me briga. I ovako jedva čekam da svi u školi shvate kakvi ste svi vi jadnici. - rekla sam oštro.

Taehyung je podigao glavu. Okrenuo se ka meni i prišao mi, uhvativši mi lice rukama.

Otrgla sam se.-Šta radiš to?!

U sledećem trenutku me je pribio uza zid čvrsto me stegnuvši oko struka.

Moje ruke su ostale zaobljene između naših tela tako da nisam mogla da ga odgurnem od sebe.

-Pusti me! - proderala sam se.

Taehyung mi je stavio prst na usne. -Ššš... Tiše malo. Da ne bih morao da te ućutkam na način koji ti se nimalo neće svideti.

Besno sam ga prostrelila pogledom i pokušala da ga ujedem za prst ali ga je brzo izmakao.

-Nemoj ti meni tiše malo! Puštaj me bre!-uzviknula sam.