Bad boy's love

9.Propušten čas

Sledećeg jutra je bilo bolje a i gore.
Bolje zato što sam se dobro naspavala jer sam legla u pola osam...
A gore jer sam morala da preživim dan u školi.I sutra isto jer je tek četvrtak.

Aaaaaaaaah......

Na brzinu sam obavila jutarnju higijenu i stala ispred ormara.

Dugo sam prebirala po njemu ne znajući šta da obučem da bi se na kraju opredelila za sive uske farmerke, crnu majicu sa belom zvezdom i natpisom MJ na sredini, tanki sivi duks na raskopčavanje i bele starke.

Kosu sam vezala u visoki konjski rep i uzela ranac sa knjigama.

Izašla sam iz kuće i zaključala vrata a potom ubacila ključeve u ranac.

Laganim koracima sam se zaputila prema školi.

Jutro je bilo sveže, ali ne dovoljno hladno da bih se naježila.

Telefon mi je zavibrirao u ruci.

Bacila sam pogled na ekran. Pojavio se Irinin broj i dolazni poziv od nje.

Javila sam se.-Halo?

-Hej Skarlet, jesi u školi? - čuo se njen melodični glas.

Čudi me da je budna ovako rano.

-Na putu do nje.-odgovorila sam hodajući.

-E super. Šta ima?

Uzdahnula sam.-Svašta nešto.

-Oh? Treba li da budem zabrinuta?

Slegla sam ramenima iako ne može da me vidi.-Ne znam.

-Šta ti je? Ne sviđa ti se škola ili?

-Ma ne, škola je super, i profesori... Upoznala sam nekoliko ljudi i srela sam Lenu i Bena.

-Šališ se! Ne mogu da verujem! Kako je ona?

-Dobro. Dosta se promenila. Jedva sam je prepoznala.-skočila sam sa trotoara na put i prešla ulicu na pešačkom prelazu.

-Jao,baš mi je nedostajala. Nego, ajde pričaj, šta je bilo?

-Ajde prvo ti reci što me zoveš ovako rano. Zar nisi druga smena?-promenila sam temu.

-Skarlet znam šta radiš. Ne menjaj temu. I, zvala sam te samo zbog toga što se nismo čule ovih dana.

-Onda me znaš veoma dobro... - promrmljala sam i nastavila da hodam.

-Da, a sada pričaj.

Uzdahnula sam.-Pa,ovde u školi postoji jedna grupica momaka koji misle da su glavni u školi. I ja sam se zavadila sa njihovim vođom...

-Opa...Kako si se to zavadila sa njim?

Šutnula sam kamen vrhom patike.-Polila sam ga sokom.

Čuo se blagi smeh sa druge strane linije.-Oho ho... Ko nam je to postao zao?

Nasmejala sam se.-A još sam ga i ošamarila kada mi je poljubio vrat.

-Čekaj,uradio je šta?!

-Aha... - došla sam do školskog dvorišta.

-Znači sviđaš mu se!- skiknula je.

Ujela sam se za usnu.-Hej, moram da idem. Došla sam do škole...

-Aww... U redu. Srećno u školi! - veza se prekinula.

Ubacila sam telefon u zadnji džep farmerki i popela se uz stepenice.
Dvorište je bilo polu prazno pa sam zaključila da sam ili poranila ili zakasnila.
Otvorila sam vrata škole i ušla unutra.
Hodnici su bili puni učenika, a zvono se zaglušujuće oglasilo, terajući pojedine učenike u trk za početak časa.