Licemer

5

O sad mi je sve jasno. Tri para radoznalih očiju gleda u mene kao da nisam sa ove planete.

- Odkud vi? – Oliver ulazi opušteno, ja sam prestravljena.

- Došli smo da te posetimo. Zar je zabranjeno? – odgovara starija žena i nagađam da je to Dalia Gold.

- Sledeći put se najavite. Izabela – Oliver mi pruža ruku koju prihvatam ali jedva.

- Upoznaj moju majku, Daliu Gold, ovo je njen advokat i ljubavnik Rupert Don a ovo je moja sestra Lejla – predstavlja ih sve redom.

- Moja supruga Izabela – dodaje.

Devojka, Lejla, mi se nasmešila, Rupert Don je bio normalan ali Dalia Gold... ona je buljila u mene.

- Čudno da se upoznajemo na ovaj način - komentariše Dalia.

- Nisam ni planirao da vas upoznam ali kada ste već ovde... – Oliver ostavlja da visi u vazduhu njegova misao.

- Ja sam Lejla – devojka mi veselo pruža ruku.

- Zdravo – pokušam da joj se nasmešim ali ne ide zato se samo rukujem sa njom.

- Dalia Gold kao što već znaš – žena mi pruža ruku i gledam njenu ruku jedan duži trenutak.

- Izabela... Gold – prihvatim njenu ruku i odmah je pustim. Ova žena je uništila život mojoj sestri.

- Robert je porodični prijatelj – dodala je a Oliver se podsmehnuo.

Rukujem se i sa Robertom.

- Gde je... Zak? – Dalia pita mene. Kao da čeka da padnem.

- Na rođendanu – slažem.

- Vidim. Očigledno je neki tamo rođendan bitniji od upoznavanja sa bakom.

- Nismo očekivali goste – odgovara Oliver.

- Mogu da dođem i sutra – pokušala je da se nasmeje.

- Možeš ali nećemo biti ovde.

Šta? Kuda idemo? Zašto ja o ovome ništa ne znam?

- Gde idete? – Dalia se ne da.

- To nije tvoja stvar.

- Može valjda i tvoja novopečena supruga da odgovori – ponovo je pogledala u mene.

- U baku smo šest godine, teško da je novopečena – Oliver joj odgovara.

- Šta? – ciknula je iznenađeno i ljuto.

- Kao što si čula.

- Imaš dete i oženjen si! Zar ne misliš da je trebalo da obavestiš svoju majku o tome?

- Da li moja majka mene obaveštava o svemu što radi? – pita je.

- Ti si se oženio i imaš dete, sve u poređenju sa tim je nebitno.

- Da li je? – Oliver kao da je izaziva.

- Mama, Olivere, molim vas. Plašite Izabelu – Lejla se ubacuje.

O da i ja sam ovde, i to manja od makovog zrna.

- Nepristojni ste – dodaje.

- U redu je – ubacim se.

- Ostaviću vas da raspravite to što imate – vidim priliku da se izvučem iz ove situacije.

- Ostavićeš nas? Pokaži malo poštovanja devojko, ja sam tvoja svekrva.