Licemer

23

Moglo bi se reći da se Oliver prilagođava svemu – dolazi ranije kući, ne viče, i dalje se igra sa Zakom, a nakon što Zak zaspi igra se sa mnom. Verujem da se stvarno trudi da mi ne naređuje jer sam primetila kako se kontroliše. On jednostavno želi da se pita za sve a ja želim svoje pravo glasa tako da ga tome još uvek učim.

Zak je krenulo u školu, ja sam nastavila da radim za Olivera, Lejla se leči i doktori kažu da joj ide dobro a Dalia Gold je tema o kojoj ne razgovaramo u kuću. Oliver je rekao da je završeno i to je to, nisam puno insistirala jer ne mogu odjednom celog da ga popravim ali verujem da će mi vremenom reći.

- Gospođo Gold.

Okrenem se i ugledam Hobsa, on je uvek tu, šunja se, pojavljuje kada ga niko ne očekuje ali uvek je tu.

- Hobse. Treba ti Oliver? – pogledam u Olivera koji sa Zakom trenira pse, očajni su u tome jer se više igraju ali ne kvarim im volju.

- Može da sačeka.

Ovo je prvi put.

- Zašto ne sedneš? Ako već ne žuriš.

Mislila sam da će me odbiti ali nije.

- Nešto za piće? – ponudim ga ljubazno.

- Ne hvala.

Hobs je tip koji puno zna a malo priča, prepametan i odan Oliveru.

- Mogu li nešto da te pitam?

- Naravno.

- Kako si upoznao Olivera?

- Dobio sam nalog da ga likvidiram.

- Kao ubiješ? – zinem.

- Da.

- Očigledno nisi izvršio nalog. Šta se dogodilo?

- On je bio sam klinac čija se glava razumela u sve i svašta. Da li znaš da je on nadprosečno inteligentan?

- Znam da je pametan ali koliko ne znam tačno.

- Diplomirao je sa devetnaest godina i odmah je počeo da radi u porodičnoj firmi jer je znao da njegov otac propada.

- Vau.

- Da, kada sam shvatio koga treba da ubijem bilo mi je neverovatno, obično sam ubijao drugačiju klijentelu.

Ma da, opušteno. Priznaj mi i koga si ubio.

- Ko je hteo da ubije Olivera? Bio je klinac.

- Poruka njegovom ocu, dugovao je novac mom šefu i odbijao je da plati. Moj šef je odlučio da pošalje upozorenje preko Olivera.

- I?

- Kao što sam rekao, Oliver nije glup, već je shvatio kome i koliko njegov otac duguje tako da je na vreme angažovao zaštitu za sebe i celu porodicu. Doći do njega nije bilo lako.

- I? – Hobs odugovlači.

- Pratio sam ga, zbog obezbeđenja i njegove izmenjene rute nije bilo lako odrediti njegovu stalnu rutu, nakon nekog vremena primetio je da ga prate.

- Ti, ti si ga pratio.

- Tako je. Nije mu bilo potrebno dugo da sazna ko sam ja. Jedne večeri sačekao me je u mom stanu i ponudio mi posao.

- Tebi? Tipu koji želi da ga ubije? – ne verujem.

- Da, trebao mu je šef obezbeđenja, uslovi su bili odlični, nisam morao da ubijam...