Licemer

22

- Mama vidi, nedostajao sam im – Zak se smeje kao blesav dok ga kučići ližu. Ne volim to.

- Vidim.

Gledala sam kako se prevrće po travi i igra sa kučićima, izgleda da se stvarno vole. Ovu igru neću dozvoliti kada kučići porastu kao telad. Nasmejem se i ostavim ga da se igra.

- Idem ja da se raspakujem, budi dobar.

- Da mama! – viknuo je.

- Gospođo – Marta me pozdravlja na samom ulazu.

- Ćao Marta – zagrlim je jer mi se iskreno obradovala.

- Nedostajali ste – kaže mi.

- I ti nama.

- Da vas raspakujem?

- Ja ću, ti postavi nešto za večeru, Zak je gladan.

- Odmah.

Popnem se na sprat i proverim naše sobe, sve je bilo isto, onako kako sam ostavila. Presvučem se i istuširam na brzinu a onda raspakujem naše stvari, kupovala sam, šta ću, žensko?

Pažnju mi privlači buka i krenem ka prozoru, moja soba gleda na dvorište.

Uspela sam da uhvatim Zaka trenutak pre nego što je skočio na Olivera. Da je tako skočio na mene verovatno bi pali oboje.

Oliver se smeje, Zak se smeje... izgledaju srećno. Nije potrajalao Zak je počeo nešto da priča i objašnjava rukama, po pokretima zaključujem da objašnjava kako je bilo u akvaparku na toboganu, takođe zakljućujem i da mu je Oliver nedostajao, a po Oliverovom blesavom izrazu lica, nedostajao je i on njemu. Nasmejem se i povučem.

Nakon što sam nas raspakovala sišla sam dole. Kosa mi je još uvek mokra ali prija mi.

- Večera je postavljena, gospođa mi je rekla da je Zak gladan – prepoznam Martin glas.

- Hvala ti Marta, slobodna si – to je bio Oliver.

Susretnem se sa Martom koja mi se nasmeši, uđem u dnevni boravak i čim sam ugledala Olivera stomak mi se zgrčio, a kada mi se on nasmešio bila sam stvarno zbunjena.

- Ćao - pozdravlja me.

- Ćao – uzvratim blesavo.

- Kako je bilo na odmoru? – pita me.

- Sjajno, ali pretpostavljam da ti to već znaš – Sem nas je verovatno pratio od trenutka kada smo izašli odavde.

- Dobila si boju.

- Da znam – pogledam u svoje ruke.

- Pa... kako je sve ovde? - zanima me kako teče ubijanje u ovoj porodici.

- Bolje.

- Drago mi je što to čujem.

- Mama gladan sam! – Zak se oglašava.

- Hajde da večeramo.

Čim smo se smestili za sto Zak je počeo da priča i ubrzo je Oliver saznao detalje o našem odmoru koji su sigurno promakli Semu, ali ne diram ga, dete je uzbuđeno. Pustim ih da se ispričaju, ne komentarišem ništa samo ih posmatram i smeškam se.

Nakon večere Zak odvlači Olivera u sobu da igraju Mortal Kombat, ja sam pomogla Marti da pospremi i opere sudove. Jedna stvar, druga, i vreme je prolazilo.

Nahranim pse i vratim se unutra, kasno je zato odmah odem gore da smestim Zaka u krevet.

Očekivala sam buku jer su momci glasni kada igraju video igre ali umesto toga zateknem tišinu. Zak i Oliver su spavali u Zakovom krevetu, obično ja spavam sa njim jer sam uvrtela u glavu da će mi ga neko uzeti ali to se nije dogodilo. Uđem polako u sobu i ugasim Soni, ne mogu a da se ne nasmešim, prosto mi je toplo oko srca. Okrenem se i izađem na prstima iz sobe.