- Izlazimo večeras, budi spremna u devet, Lejla će prespavati ovde i ona će paziti na Zaka – Oliver prolazi pored mene i obaveštava me o očigledno večerašnjem izlasku.
Okrenem se ali on već izlazi iz kuće.
Gde dođavola idemo? I kako mi je promaklo da je on bio kod kuće? Nikad nije kod kuće u pet popodne. Izdahnem i krenem da spremim Zaka za razgovor za psihologom.
Nakon razgovora Zak i ja se vraćamo kući i tamo zatičem Lejlu sa kutijama.
- Teta Lea – Zak je odmah otčao kod nje.
- Gde je moje mezimče? – grli ga snažno. Ona ga obožava. Pitam se da li bi ga toliko volela da zna da je dete njenog polubrata, nikad nije pričala sa mnom o Liamu.
- Pogodi šta? Večeras spavam sa tobom – rekla mu je oduševljeno.
- Igraćemo Mortal Kombat? – pita je Zak.
- Naravno, ovaj put ću te pobediti – bila je uverena.
- Možeš da pokušaš ali ja sam jako dobar – Zak se pravi važan.
- Zdravo Izabela – zagrlila je i mene.
- Ćao. Šta će ti ovolike kutije? – pitam je radoznalo.
- Nisu moje, bile su ovde kada sam došla.
Otvorim prvu kutiju i izvadim crvenu haljinu. Šta? Otvorim drugu i pronađem štikle, i to moj broj.
- Vau, biće veselo noćas a? Bez brige, paziću na Zaka ništa ne brini – Lejla je izvukla haljinu i oduševljeno je stavila na sebe.
- Moj brat je oduvek imao ekstravagantan ukus – pokazala mi je rascep koji ima haljina.
On želi da ja ovo nosim?
- Pa gde idete večeras? – pita me zaverenički.
- Ne znam – odgovorim iskreno.
- Ali ovo sigurno neću da nosim – haljina je toliko vulgarna da me je sramota da je obučem. Pa prekriva jedva bradavice i sigurno bi mi se video donji veš, a o leđima da i ne govorim.
Večerala sam sa Zakom i Lejlom a onda sam krenula na tuširanje. Kada sam isfenirala kosu nanela sam minimalnu šminku i obukla moju omiljenu gardebobu – strukirano poslovno odelo koje se sastoji od pantalone u crnoj boji, sakoa sa tri četvrt rukavima i jednim dugmetom na sredini a ispod njega sam obukla svilenu belu majicu koja je išla savršeno uz ovo odelo i naravno štikle, ipak sam ja dama.
Znam da kasnim par minuta ali radim to namerno jer želim da se moj „suprug" šokira kada me vidi u odelu. To sam ja i ne planiram da izgedam kao kurva zbog njega. Zakačim usput sat na ruci i siđem niz stepenice. Rajli, Zak i Oliver su se smejali nečemu.
- Rajli neka ti Marta da vitamine za Zaka pre spavanja, zna ona koji su – kažem joj.
- Ništa ne brini – Lejla se nasmešila sa podignutim obrvama.
- Zak, da slušaša tetu – kleknem i poljubim ga.
- Hoću mama – zagrlio me.
Ustanem i pogledam u Olivera. Nije komentarisao moj izgled.
- Idemo li? – pita me.
- Da – potvrdim i mahnem Lejli i Zaku.
Izlazimo iz kuće i Hobs mi odmah otvara vrata automobila.
- Gospođo – pozdravlja me.
- Hobs – klimenm glavom i uđem u auto.
Smestim se lepo i ne govorim ništa, Oliver je seo pored mene i Hobs je ubrzo krenuo.
YOU ARE READING
Licemer
RomanceBiti zaljubljen - nije moj stil. Verovati u ljubav - nije moj običaj. Sanjati o sreći - nije moj san. Verovati ženi... to je lekcija koju je život spremio za mene.