Moje Nebo

46

-"Evo me."-rekla sam pomalo zadihano.
Primetila sam kako me gleda, odmerava od glave do pete sa malo otvorenim ustima.
-"Jesi sada dosao?"
-"Am ne nisam sada dosao vec cekam nekih 15 minuta."
-"Puno si cekao.. ali sam si hteo da dodjes ranije."
-"Nasmijao se i pocesao potiljak:"Da, da ti ne bi cekala."
Stavila sam kosu iza uveta i nasmijala se.
-"Hajde dodji, parkirao sam ovde auto."
-"Auto?"
-"Da, mislio sam da ti bude komotnije i da ti ne bude hladno."
-"Dobro si mislio.. U haljini jos nije bas izvodljivo voziti se na motoru.Hvala sto si mislio."
-"Nista."
Dosli smo do auta i otvorio mi je vrata.
-"Zahvaljujem."
Zatvorio je  vrata te otrcao da sjedne na svoje mjesto.

(Jovana)
-"U zadnje vreme sam vise sama kuci nego sa Anom.Meni jos niko nije ni prisao, a ne pozvao na veceru.De barem da nastavim sa serijom."
Uzela je daljinski i kucala epizodu svoje serije na TV-u.
-"Sranje nije jos izasla epizoda."-ugasila je TV nervozno i gledala u plafon.
-"I sta cu ja sad,sama?Setacu.Barem da budem u pokretu malo."
Obukla je jaknu preko pidzame i setala je ulicama naseg naselja.
-"Cao cuko.De si ti?Dodji da sednemo ovde."-Uzela je malog psa i stavila ga u svoje krilo sjedivsi na trotoaru.Mazila ga je i pricala mu..
-"Sta cu ja da radim?Ne daju mi kredit za poslasticarnicu.Znas sutra cu ponovo poci videti da li mogu podici kredit.Al s obzirom na moje stanje najmanje 2 osobe mi trebaju kao zirant.A koga ja imam Ana, ja i niko vise.Ja ni drustvo nemam cuko.Tako da, nista od poslasticarnice.Ovaj svijet je stvoren samo za pohlepne i bogate.Zasto lajes sada?Pa zar nije tako?Kad bih otvorila poslasticarnicu Ana se ne bi vise patila sa novcem, a ni sa problemom oko kuce.Ja bih svoj san ostvarila, a i znas kako bi smo podebljali finansijsku crtu.Ne puno, ali zivjeli bi 2 puta bolje nego sada.Znam,znam u pravu si.Ne treba da mastam, moram da se suocim sa realnoscu.Znas ti si mi jos jedan prijatelj pored Ane.Nemas ogrlicu zar ne?"-Podigla je psa kako bi pogledala da li je neciji ili je lutalica.
-"Nemas ogrlicu, prisvojicu te.Ako si neciji trazice te.Zar ne?Ajde idemo."

U medjuvremenu...
-"Svidja li ti se jelo?"
-"Da."
-"Ali ne jedes ga Ana."
-"Vjerovatno zbog uzbudjenja.."
-"Uzbudjenja?"
-"Mislim, zurila sam da se spremim na vrijeme pa mi je apetit pobegao."
-"Pa dobro, zelis negde drugde da odemo?"
-"Pojedi ti svoje jelo pa cemo ici."
-"Ne, nisam ni ja gladan.Idemo gde zelis."
-"Idemo da se zabavimo moze?"-rekla sam nagnusivse ka njemu.On je isto prema meni i rekao:"Idemo."
..

-"I gde si mislila da odemo?"
-"Ne znam, setacemo pa cemo videti gde cemo."
-"Dobro kako ti kazes."
Zastala sam i ugledala u dvoristu jedne vile drvo jabuka.Crvene, izgledaju tako socno..moje omiljeno voce.
-"U sta gledas?"
-"Mihajlo...vidi jabuke."
-"Hoces da ih uberem za tebe?"
-"Jao da li bi mogao?"
-"Naravno, ne bi mi bilo prvi put."-rekao je skidavsi jaknu i prebacio je preko ograde koja je sprecavala da se udje u dvoriste iliti tudji posjed.Zatim se popeo uz ogradu i preskocio istu.
-"Dolazis li?"
-"Dolazim."
Uradila sam iste pokrete kao i on i on me je sacekao da preskocim ogradu kako bi me uhvatio.
-"Polako, sigurna sam da imaju obezbedjenje."
-"Ne radimo nista lose, reci cemo im ako nas uhvate."
Krenuli smo ka drvetu i on se popeo na drvo.
-"Ubracu ih i baciti tebi, nastoj da ih uhvatis."
-"Bez brige."
I tako, cim sam to rekla, Mihajlo je bacio prvu jabuku i pogodio me je u oko jer imam slabe reflekse.
-"Auu."
-"Jesi dobro?."-Odmah je sisao i dosao kod mene.
-"Izvini.Nisam hteo."
Culo se lajanje.Mislila sam da je to njihov ljubimac i da js zavezan.Medjutim to je bio pas iz obezbedjenja koji je trcao ka nama.
-"Bezi, Miki, bezi."-rekla sam i povukla ga za ruku.Kada smo stigli do kapije podigao me je kako bih brze preskocila, nakon mene je skocio i on i krenuli smo da trcimo.
Grlo mi se susilo i jedva sam disala, gubila sam snahu u nogama i pala sam.
Mihajlo je stao i dosao do mene.
-"Jesi li dobro?"
Gledali smo se u oci i...